Psalmi 42

1 Kao što košuta traži potoke, tako duša moja traži Tebe, Bože!

2 Žedna je duša moja Boga, Boga Živoga, kad ću doći i pokazati se licu Božijem?

3 Suze su mi hleb dan i noć, kad mi svaki dan govore: Gde je Bog tvoj?

4 Duša se moja proliva kad se opominjem kako sam hodio sred mnogog ljudstva, stupao u dom Božji, a ljudstvo praznujući pevaše i podvikivaše.

5 Što si klonula, dušo moja, i što si žalosna? Uzdaj se u Boga; jer ću Ga još slaviti, Spasitelja mog i Boga mog.

6 Klonula je u meni duša zato što Te pominjem u zemlji jordanskoj, na Ermonu, na gori maloj.

7 Bezdana bezdanu doziva glasom slapova Tvojih; sve vode Tvoje i vali Tvoji na mene navališe.

8 Danju je javljao Gospod milost svoju, a noću Mu je pesma u mene, molitva Bogu života mog.

9 Reći ću Bogu, gradu svom: Zašto si me zaboravio? Zašto idem setan od pakosti neprijateljeve?

10 Koji mi pakoste, prebijajući kosti moje, rugaju mi se govoreći mi svaki dan: Gde ti je Bog?

11 Što si klonula, dušo moja, i što si žalosna? Uzdaj se u Boga; jer ću Ga još slaviti, Spasitelja mog i Boga mog.