Propovjednik 10

1 Od mrtvih muva usmrdi se i pokvari ulje apotekarsko, tako od malo ludosti cena mudrosti i slavi.

2 Srce je mudrom s desne strane, a ludom je s leve strane.

3 Bezumnik i kad ide putem, bez razuma je i kazuje svima da je bezuman.

4 Ako se podigne na te gnev onog koji vlada, ne ostavljaj mesto svoje, jer blagost uklanja velike grehe.

5 Ima zlo koje videh pod suncem, kao pogreška koja dolazi od vladaoca:

6 Ludost se posađuje na najviše mesto, i bogati sede na niskom mestu.

7 Videh sluge na konjima, a knezovi idu pešice, kao sluge.

8 Ko jamu kopa, u nju će pasti, i ko razvaljuje ogradu, uješće ga zmija.

9 Ko odmiče kamenje, udariće se o njih, ko cepa drva, nije miran od njih.

10 Kad se zatupi gvožđe i oštrice mu se ne naoštre, tada treba više snage; ali mudrost može bolje popraviti.

11 Ako ujede zmija pre bajanja, ništa neće pomoći bajač.

12 Reči iz usta mudrog ljupke su, a bezumnog proždiru usne njegove.

13 Početak je rečima usta njegovih ludost, a svršetak govoru njegovom zlo bezumlje.

14 Jer ludi mnogo govori, a čovek ne zna šta će biti; i ko će mu kazati šta će posle njega biti?

15 Lude mori trud njihov, jer ne znaju ni u grad otići.

16 Teško tebi, zemljo, kad ti je car dete i knezovi tvoji rano jedu!

17 Blago tebi, zemljo, kad ti je car plemenit i knezovi tvoji jedu na vreme da se potkrepe, a ne da se opiju.

18 S lenjosti ugiblje se krov i s nemarnih ruku prokapljuje kuća.

19 Radi veselja gotove se gozbe, i vino veseli žive, a novci vrše sve.

20 Ni u misli svojoj ne psuj cara, ni u kleti, u kojoj spavaš, ne psuj bogatog, jer ptica nebeska odneće glas i šta krila ima dokazaće reč.