Priče Solomunove 6

1 Sine moj, kad se podjemčiš za prijatelja svog, i daš ruku svoju tuđincu,

2 Vezao si se rečima usta svojih, uhvatio si se rečima usta svojih.

3 Zato učini tako, sine moj, i oprosti se, jer si dopao u ruke bližnjemu svom; idi, pripadni, i navali na bližnjeg svog.

4 Ne daj sna očima svojim, ni veđama svojim drema.

5 Otmi se kao srna iz ruke lovcu, i kao ptica iz ruke ptičaru.

6 Idi k mravu, lenjivče, gledaj puteve njegove, i omudraj.

7 Nema vođu ni upravitelja ni gospodara;

8 I opet pripravlja leti sebi hranu, zbira uz žetvu piću svoju.

9 Dokle ćeš, lenjivče, ležati? Kad ćeš ustati od sna svog?

10 Dok malo prospavaš, dok malo prodremlješ, dok malo sklopiš ruke da prilegneš,

11 U tom će doći siromaštvo tvoje kao putnik i oskudica tvoja kao oružan čovek.

12 Čovek nevaljao i nitkov hodi sa zlim ustima;

13 Namiguje očima, govori nogama, pokazuje prstima;

14 Svaka mu je opačina u srcu, kuje zlo svagda, zameće svađu.

15 Zato će ujedanput doći pogibao njegova, časom će se satrti i neće biti leka.

16 Na ovo šestoro mrzi Gospod, i sedmo je gad duši njegovoj:

17 Oči ponosite, jezik lažljiv i ruke koje prolivaju krv pravu,

18 Srce koje kuje zle misli, noge koje brzo trče na zlo,

19 Lažan svedok koji govori laž, i ko zameće svađu među braćom.

20 Čuvaj, sine moj, zapovest oca svog, i ne ostavljaj nauke matere svoje.

21 Priveži ih sebi na srce zasvagda, i sveži ih sebi oko grla.

22 Kuda god pođeš, vodiće te; kad zaspiš, čuvaće te; kad se probudiš, razgovaraće te;

23 Jer je zapovest žižak, i nauka je videlo, i put je životni karanje koje poučava;

24 Da te čuvaju od zle žene, od jezika kojim laska žena tuđa.

25 Ne zaželi u srcu svom lepotu njenu, i nemoj da te uhvati veđama svojim.

26 Jer sa žene kurve spada čovek na komad hleba, i žena pusta lovi dragocenu dušu.

27 Hoće li ko uzeti ognja u nedra, a haljine da mu se ne upale?

28 Hoće li ko hoditi po živom ugljevlju, a nogu da ne ožeže?

29 Tako biva onome koji ide k ženi bližnjeg svog; neće biti bez krivice ko je se god dotakne.

30 Ne sramote lupeža koji ukrade da nasiti dušu svoju, budući gladan;

31 Nego kad ga uhvate plati samosedmo, da sve imanje doma svog.

32 Ali ko učini preljubu sa ženom, bezuman je, dušu svoju gubi ko tako čini;

33 Muke i ruga dopada, i sramota se njegova ne može izbrisati.

34 Jer je ljubavna sumnja žestoka u muža i ne štedi na dan osvete;

35 Ne mari ni za kakav otkup, i ne prima ako ćeš i mnogo darova davati.