Priče Solomunove 5

1 Sine moj, slušaj mudrost moju, k razumu mom prigni uho svoje,

2 Da se držiš razboritosti, i usne tvoje da hrane znanje.

3 Jer s usana tuđe žene kaplje med, i grlo joj je mekše od ulja;

4 Ali joj je posledak gorak kao pelen, oštar kao mač s obe strane oštar.

5 Noge joj silaze k smrti, do pakla dopiru koraci njeni.

6 Da ne bi merio put životni, savijaju se staze njene da ne znaš.

7 Zato, deco, poslušajte mene, i ne odstupajte od reči usta mojih.

8 Neka je daleko od nje put tvoj, i ne približuj se k vratima kuće njene,

9 Da ne bi dao drugima slave svoje i godina svojih nemilostivome,

10 Da se ne bi tuđinci nasitili tvog blaga i trud tvoj da ne bi bio u tuđoj kući,

11 I da ne ridaš na posletku, kad se stroši meso tvoje i telo tvoje,

12 I kažeš: Kako mrzih na nastavu, i kako srce moje prezira karanje!

13 I ne poslušah glas učitelja svojih, i ne prignuh uha svog k onima koji me učahu!

14 Umalo ne zapadoh u svako zlo usred zbora i skupštine.

15 Pij vodu iz svog studenca i što teče iz tvog izvora.

16 Neka se razlivaju tvoji izvori na polje, i potoci po ulicama.

17 Imaj ih sam za se, a ne tuđin s tobom.

18 Blagosloven da je izvor tvoj, i veseli se ženom mladosti svoje;

19 Neka ti je kao košuta mila i kao srna ljupka; dojke njene neka te opijaju u svako doba, u ljubavi njenoj posrći jednako.

20 A zašto bi, sine, posrtao za tuđinkom i golio nedra tuđoj,

21 Kad su pred očima Gospodu putevi svačiji, i meri sve staze njegove?

22 Bezbožnika će uhvatiti njegova bezakonja, i u uža greha svojih zaplešće se;

23 Umreće bez nastave, i od mnoštva ludosti svoje lutaće.