Priče Solomunove 18

1 Čovek samovoljan traži šta je njemu milo i meša se u svašta.

2 Bezumniku nije mio razum nego da se javlja srce njegovo.

3 Kad dođe bezbožnik, dođe i rug, i prekor sa sramotom.

4 Reči su iz usta čovečijih duboka voda, izvor je mudrosti potok koji se razliva.

5 Nije dobro gledati bezbožniku ko je, da se učini krivo pravom na sudu.

6 Usne bezumnikove pristaju u svađu, i usta njegova dozivaju boj.

7 Bezumniku su usta njegova pogibao, i usne njegove pruglo duši njegovoj.

8 Reči su opadačeve kao izbijenih, ali silaze unutra u trbuh.

9 I ko je nemaran u poslu svom brat je raspikući.

10 Tvrda je kula ime Gospodnje. K Njemu će pobeći pravednik, i biće u visokom zaklonu.

11 Bogatstvo je bogatom jak grad i kao visok zid u njegovoj misli.

12 Pred propast podiže se srce čoveka, a pre slave ide smernost.

13 Ko odgovara pre nego čuje, tome je ludost i sramota.

14 Duh čovečiji snosi bol svoj; a duh oboren ko će podignuti?

15 Srce razumnog čoveka dobavlja znanje, i uho mudrih traži znanje.

16 Dar čoveku širi mesto i vodi ga pred vlastelje.

17 Pravedan se čini ko je prvi u svojoj raspri, ali kad dođe bližnji njegov, ispituje se.

18 Raspre prekida žreb, i između silnih rasuđuje.

19 Uvređen je brat kao tvrd grad, i svađa je kao prevornica na dvoru.

20 Svakom se trbuh siti plodom usta njegovih, dohotkom od usna svojih siti se.

21 Smrt je i život u vlasti jeziku, i ko ga miluje, ješće plod njegov.

22 Ko je našao ženu, našao je dobro i dobio ljubav od Gospoda.

23 Siromah govori moleći, a bogat odgovara oštro.

24 Ko ima prijatelja, valja da postupa prijateljski, jer ima prijatelja vernijih od brata.