Priče Solomunove 13

1 Mudar sin sluša nastavu oca svog; a podsmevač ne sluša ukore.

2 Od ploda usta svojih svaki će jesti dobro, a duša nevaljalih ljudi nasilje.

3 Ko čuva usta svoja, čuva svoju dušu; ko razvaljuje usne, propada.

4 Željna je duša lenjivčeva, ali nema ništa; a duša vrednih ljudi obogatiće se.

5 Na lažnu reč mrzi pravednik; a bezbožnik se mrazi i sramoti.

6 Pravda čuva onog koji hodi bezazleno; a bezbožnost obara grešnika.

7 Ima ko se gradi bogat a nema ništa, i ko se gradi siromah a ima veliko blago.

8 Otkup je za život čoveku bogatstvo njegovo, a siromah ne sluša pretnje.

9 Videlo pravedničko svetli se, a žižak bezbožnički ugasiće se.

10 Od oholosti biva samo svađa, a koji primaju savet, u njih je mudrost.

11 Blago koje se taštinom teče umanjuje se, a ko sabira rukom, umnožava.

12 Dugo nadanje mori srce, i želja je ispunjena drvo životno.

13 Ko prezire reč sam sebi udi; a ko se boji zapovesti, platiće mu se.

14 Nauka je mudroga izvor životni da se sačuva prugala smrtnih.

15 Dobar razum daje ljubav, a put je bezakonički hrapav.

16 Svaki pametan čovek radi s razumom, a bezuman raznosi bezumlje.

17 Glasnik bezbožan pada u zlo, a veran je poslanik lek.

18 Siromaštvo i sramota doći će na onog koji odbacuje nastavu; a ko čuva karanje, proslaviće se.

19 Ispunjena je želja slast duši, a bezumnima je mrsko odstupiti oda zla.

20 Ko hodi s mudrima postaje mudar, a ko se drži s bezumnicima postaje gori.

21 Grešnike goni zlo, a pravednicima se vraća dobro.

22 Dobar čovek ostavlja nasledstvo sinovima sinova svojih, a grešnikovo imanje čuva se pravedniku.

23 Izobila hrane ima na njivi siromaškoj, a ima ko propada sa zle uprave.

24 Ko žali prut, mrzi na sina svog; a ko ga ljubi, kara ga za vremena.

25 Pravednik jede, i sita mu je duša; a trbuh bezbožnicima nema dosta.