Jevanđelje po Marku 11

1 Kada su se približili Jerusalimu, do Vitfage i Vitanije pri Maslinskoj gori, posla on dvojicu svojih učenika

2 I reče im, Pođite u selo pred vama: čim uđete u nj naći ćete privezano magare na kome nikada niko od ljudi nije sjedio; odriješite ga i dovedite.

3 Ako vam iko kaže, Zašto to činite? recite, Gospodu treba, i odmah će ga on poslati ovamo.

4 I odoše te nađoše magare privezano uz vrata napolju gdje se sreću dva puta i odriješiše ga.

5 A neki koji stajahu ondje rekoše im, Šta radite, zašto odvezujete magare?

6 I rekoše im kao što je Isus zapovjedio pa ih ovi pustiše.

7 I dovedoše magare Isusu te prebaciše preko njega svoje haljine; i sjede on na nj.

8 I mnogi prostirahu svoje haljine po putu, a ostali rezahu grane s drveća i nastirahu ih putem.

9 I oni koji su išli ispred i oni koji su slijedili klicahu govoreći, Osana! Blagosloven onaj koji dolazi u ime Gospodovo.

10 Blagosloveno kraljevstvo oca našeg, Davida, koje dolazi u ime Gospodovo. Osana u visinama!

11 I uđe Isus u Jerusalim i u hram; i kada sve uokolo razgleda, budući da je već došlo veče, pođe on zajedno s dvanaestoricom u Vitaniju.

12 Idućeg dana kada su dolazili iz Vitanije on bješe gladan.

13 I ugleda izdaleka lisnatu smokvu te pođe ne bi li na njoj šta našao. Prišavši joj, ne nađe ništa osim lišća, jer još nije bilo vrijeme smokvama.

14 I odgovori Isus i reče joj, Niko dovijeka ne jeo ploda s tebe. I čuše to njegovi učenici.

15 I dođoše u Jerusalim; i uđe Isus u hram i poče da izgoni one koji su u hramu prodavali i kupovali, te isprevrta stolove mjenjačima novca i klupe onima koji prodavahu golubove;

16 I ne dopusti da iko pronosi ikakvu posudu kroz hram.

17 I poučavao je govoreći im, Nije li pisano, Kuća će se moja zvati kućom molitve svim narodima? a vi ste od nje načinili špilju razbojničku.

18 I dočuli su to pismoznanci i sveštenički glavari te su tražili kako da ga pogube: jer bojali su ga se, zato što je sav narod bio zadivljen njegovom naukom.

19 A kada je došlo veče, izišao je iz grada.

20 Kada su ujutro prolazili, opaziše da je ona smokva usahla od korijena.

21 I prisjeti se Petar i reče mu, Učitelju, gle, usahla je smokva koju si prokleo.

22 A Isus, odgovarajući im, reče, Imajte vjeru u Boga.

23 Jer, zaista, kažem vam, Ko god ovoj gori kaže, Pomakni se i baci se u more! i ne posumnja u svome srcu, nego vjeruje da će se zbiti to što kaže, biće mu šta god veli.

24 Stoga vam kažem, Sve što moleći zaištete, vjerujte da to primate i biće vam.

25 A kada ustanete na molitvu, oprostite ako imate šta protiv koga: da i vama Otac vaš, koji je u nebu, oprosti vaše prestupe.

26 Ali ako ne oprostite, neće ni Otac vaš, koji je u nebu, oprostiti vaše prestupe.

27 I dođoše ponovo u Jerusalim; i dok je obilazio hramom, pristupiše mu sveštenički glavari, i pismoznanci, i starješine,

28 I rekoše mu, Kojom vlašću to činiš? i ko ti je dao tu vlast da to činiš?

29 I odgovori Isus i reče im, I ja ću vās nešto pitati. Odgovorite mi pa ću vam kazati kojom vlašću to činim.

30 Krštenje Jovanovo, bješe li od neba ili od ljudi? odgovorite mi.

31 No oni umovahu međusobno govoreći, Velimo li, Od neba; reći će, Zašto mu onda niste povjerovali?

32 Ali ako velimo, Od ljudi; bojahu se naroda: jer su svi smatrali da Jovan zaista bješe prorok.

33 I odgovoriše i rekoše Isusu, Ne znamo. I Isus njima odgovori, Ni ja vama neću reći kojom vlašću to činim.