Jevanđelje po Luki 7

1 A kada je dovršio sva ta svoja kazivanja narodu koji ga je slušao, uđe on u Kapernaum.

2 A nekome stotniku bješe bolestan sluga, samo što nije umro, a bješe mu vrlo drag.

3 I kada je čuo za Isusa, posla on k njemu judejske starješine, zamolivši ga da dođe i ozdravi mu slugu.

4 A kada oni dođoše k Isusu, usrdno ga zamoliše, rekavši da je dostojan taj da mu to učini:

5 Jer ljubi naš narod, i sinagogu nam je sagradio.

6 Tada Isus pođe s njima. I kada već bješe nedaleko od te kuće, posla mu stotnik prijatelje, poručivši mu, Gospode, ne muči se: jer nisam dostojan da uđeš pod moj krov;

7 Zato se i nisam smatrao dostojnim doći k tebi: nego samo reci riječ i ozdraviće sluga moj.

8 Jer i ja sam čovjek pod vlašću; imam pod sobom vojnike pa velim jednome, Idi, i on ode; i drugome, Dođi, i on dođe; i svome sluzi, Učini to, i on učini.

9 Kada je Isus to čuo, zadivi mu se, okrenu se narodu koji ga je slijedio i reče, Kažem vam, ne, ni u Izraelu ne nađoh toliku vjeru.

10 A kada se poslanici vratiše kući, slugu koji bješe bolestan nađoše zdravoga.

11 A sutradan se Isus uputi u grad zvani Nain; i pođoše s njim mnogi od njegovih učenika i mnogo naroda.

12 A kada se približio kapiji grada, gle, upravo su iznosili mrtvaca, jedinoga sina svoje majke; a ona bješe udovica: i bješe s njom mnogo naroda iz grada.

13 A kada je Gospod ugleda, sažali se na nju i reče joj, Ne plači.

14 I pristupi te se dotače nosila; a oni koji su ga nosili stadoše. I reče, Mladiću, tebi govorim, Ustani!

15 I uspravi se taj koji bješe mrtav i poče govoriti. I preda ga on njegovoj majci.

16 I sve ih obuze strah te slavljahu Boga govoreći, Prorok veliki ustao je među nama; i, Pohodi Bog narod svoj.

17 I proširi se taj glas o njemu po svoj Judeji i po svoj okolini.

18 I dojaviše Jovanu njegovi učenici o svemu tome.

19 I dozva Jovan k sebi dvojicu svojih učenika te ih posla k Isusu, rekavši, Jesi li ti onaj koji ima doći? ili da čekamo drugoga?

20 Došavši k njemu, ti ljudi rekoše, Jovan Krstitelj nas je poslao k tebi, rekavši, Jesi li ti onaj koji ima doći? ili da čekamo drugoga?

21 A upravo u taj čas ozdravio je mnoge od njihovih slabosti i pošasti, i od zlih duhova; a mnogima koji bjehu slijepi podario je vid.

22 Odgovarajući im, Isus reče, Idite i javite Jovanu što ste vidjeli i čuli: da slijepi prо̀gledaju, hromi hodaju, gubavi se čiste, gluhi čuju, mrtvi se podižu, siromašnima se propovijeda jevanđelje.

23 I blagosloven je ko god se ne sablazni zbog mene.

24 Kada su Jovanovi glasnici otišli, poče on govoriti narodu o Jovanu, Šta ste izišli gledati u pustaru? Trsku koju vjetar njiše?

25 Ili, šta ste izišli vidjeti? Čovjeka odjevena u mekanu odjeću? Gle, oni koji su prekrasno odjeveni i žive raskošno po kraljevskim su dvorima.

26 Pa šta ste izišli vidjeti? Proroka? Jest, kažem vam, i više nego proroka.

27 On je onaj o kome je pisano, Evo, šaljem glasnika svoga pred licem tvojim, koji će pripremiti put tvoj pred tobom.

28 Jer, kažem vam, Među rođenima od žena niko nije veći prorok od Jovana Krstitelja: ali i onaj koji je najmanji u kraljevstvu Božjem veći je od njega.

29 I sav narod koji ga je slušao, i carinici, priznade pravednost Božju krstivši se Jovanovim krštenjem.

30 No fariseji i zakonoznanci odbaciše naum Božji za njih, ne htjevši da ih on krsti.

31 I reče Gospod, S čime, dakle, da uporedim ljude ovoga naraštaja? i kome su slični?

32 Slični su djeci koja sjede na trgu i dovikuju jedno drugome, govoreći, Zasvirasmo vam u frulu i ne zaplesaste, zapjevasmo vam tužaljku i ne zaplakaste.

33 Jer došao je Jovan Krstitelj; nije hljeba jeo ni vina pio, a govorite, Đavola ima.

34 Došao je Sin čovječji; on jede i pije, a govorite, Gle izjelice i vinopije, prijatelja carinikā i grešnikā!

35 Ali opravdala se mudrost svom djecom svojom.

36 I pozva ga jedan od fariseja da jede kod njega. I uđe on u kuću farisejevu te sjede za trpezu.

37 I gle, kada neka žena iz grada, koja bješe grešnica, dozna da je Isus za trpezom u farisejevoj kući, donese alabastrenu posudicu pomasti,

38 I stade ona odostraga kod njegovih nogu plačući i poče mu suzama ispirati noge: kosom svoje glave ih je otirala, ljubila mu stopala i mazala ih pomašću.

39 A kada to vidje farisej koji ga bješe pozvao, reče on u sebi, govoreći, Kada bi ovaj bio prorok, znao bi ko je i kakva je žena ta koja ga se dotiče: da je grešnica.

40 I odgovori Isus i reče mu, Simone, imam ti nešto reći. On kaza, Učitelju, reci.

41 Bješe neki zajmodavac koji imaše dva dužnika: jedan mu je dugovao pet stotina dinara, a drugi pedeset.

42 Kako nisu imali odakle vratiti, on im obojici oprosti. Reci mi, dakle, koji će ga od njih više ljubiti?

43 Odgovori Simon i reče, Pretpostavljam da onaj kome je više oprostio. A on mu reče, Ispravno si prosudio.

44 I okrenu se on ženi te reče Simonu, Vidiš li ovu ženu? Ušao sam u tvoju kuću; ti mi ni vodu za noge nisi dao, a ona mi je suzama noge isprala i kosom svoje glave ih je otrla.

45 Poljubac mi nisi dao, a ona mi, otkako sam ušao, ne prestaje noge ljubiti.

46 Uljem mi glavu nisi pomazao, a ona mi je pomašću noge pomazala.

47 Stoga su joj, kažem ti, oprošteni mnogi grijesi, jer je mnogo ljubila: a kome se malo oprašta, malo ljubi.

48 I reče joj, Oprošteni su tvoji grijesi.

49 I počeše oni koji za trpezom sjeđahu s njim među sobom govoriti, Ko je ovaj da i grijehe oprašta?

50 I reče on ženi, Vjera te tvoja spasila; idi u miru.