Jevanđelje po Luki 19

1 I uđe Isus u Jerihon te prolažaše kroza nj.

2 I gle, bješe ondje čovjek imena Zakej, koji bješe glavar carinički i bješe bogat.

3 I htjede on da vidi ko je Isus, ali nije mogao zbog mnoštva, jer je bio niska rasta.

4 I potrča on naprijed i uzvere se na smokvu da ga vidi, jer mu je onuda trebalo proći.

5 A kada je došao do toga mjesta, pogleda Isus uvis, ugleda ga i reče mu, Zakeju, žurno siđi, jer mi danas valja biti u tvojoj kući.

6 I siđe on žurno i s radošću ga primi.

7 A svi koji su to vidjeli mrmljahu, govoreći da je svratio u goste čovjeku grešniku.

8 A Zakej ustade i reče Gospodu, Evo, Gospode, polovinu svog imetka dajem siromasima; i ako sam ikome uzeo nešto na prevaru, vraćam mu četvorostruko.

9 I reče mu Isus, Danas je došlo spasenje ovoj kući, jer je i on sin Avrahamov.

10 Jer Sin čovječji je došao potražiti i spasiti ono što je izgubljeno.

11 I dok su oni to slušali, pridoda on i ispripovijeda jedno poređenje, zato što je bio blizu Jerusalima i zato što su oni mislili da će se odmah pojaviti kraljevstvo Božje.

12 Reče on, dakle, Neki ugledan čovjek ode u daleku zemlju da primi za sebe kraljevstvo i da se vrati.

13 I dozva on svojih deset slugu i preda im deset minā; i reče im, Trgujte dok ja ne dođem.

14 Ali njegovi su ga građani mrzili pa poslaše za njim poslanstvo, rekavši, Nećemo da taj kraljuje nad nama.

15 Kada se on, primivši kraljevstvo, vratio, zapovjedi da mu dozovu one sluge kojima bješe predao novac, da sazna koliko je svaki zaradio trgovanjem.

16 Tada pristupi prvi, rekavši, Gospodaru, tvoja mina donijela je deset minā.

17 I reče mu on, Dobro, dobri slugo: budući da si bio vjeran u najmanjem, vladaj nad deset gradova.

18 I dođe drugi, rekavši, Gospodaru, tvoja mina donijela je pet minā.

19 I njemu reče, I ti budi nad pet gradova.

20 Dođe i treći, rekavši, Gospodaru, evo tvoje mine, koju sam držao pohranjenu u marami.

21 Bojao sam te se, jer si čovjek strog: uzimaš ono što nisi pohranio i žanješ ono što nisi posijao.

22 I reče mu on, Iz tvojih ću te usta suditi, opaki slugo. Znao si da sam čovjek strog: uzimam ono što nisam pohranio i žanjem ono što nisam posijao.

23 Zašto onda nisi dao moj novac u banku da po povratku zatražim svoje s dobitkom?

24 I reče onima koji stajahu ondje, Uzmite od njega tu minu i dajte je onome koji ima deset minā.

25 (I rekoše mu, Gospodaru, on ima deset minā.)

26 Jer, kažem vam, Svakome ko ima daće se, a od onoga koji nema oduzeće se i ono što ima.

27 A te moje neprijatelje, koji nisu htjeli da kraljujem nad njima, dovedite ovamo i preda mnom ih pogubite.

28 Kada je to ispripovijedao, krenu on naprijed uzlazeći u Jerusalim.

29 A kada se približio Vitfagi i Vitaniji, kod gore zvane Maslinska, posla dvojicu svojih učenika,

30 Rekavši, Pođite u selo pred vama. U njemu ćete, čim uđete, naći privezano magare na kome dosad još niko od ljudi nije sjedio: odvežite ga i dovedite ovamo.

31 A ako vas neko upita, Zašto ga odvezujete? recite mu ovako, Zato što treba Gospodu.

32 I odoše ti koji bjehu poslani i nađoše sve onako kako im je on rekao.

33 I dok su oni odvezivali magare, rekoše im njegovi vlasnici, Zašto odvezujete magare?

34 I rekoše oni, Gospodu treba.

35 I odvedoše ga Isusu te prebaciše svoje haljine na magare i postaviše Isusa na nj.

36 I, kako je on prolazio, prostirahu oni svoju odjeću po putu.

37 A kada se on približio, već na obronku Maslinske gore, poče se sve ono mnoštvo učenika radovati i bučnim glasom hvaliti Boga za sva silna djela što ih bjehu vidjeli,

38 Govoreći, Blagosloven neka je Kralj koji dolazi u ime Gospodovo: mir u nebu i slava u visinama.

39 A neki od farisejā iz mnoštva rekoše mu, Učitelju, ukori svoje učenike.

40 I odgovori im on i reče, Kažem vam da će, ako ovi ućute, kamenje povikati.

41 A kada se približio i ugledao grad, zaplaka nad njim,

42 Govoreći, Kada bi i ti, barem u ovaj svoj dan, spoznao ono što je za tvoj mir! ali sada je to skriveno tvojim očima.

43 Jer doći će na tebe dani kada će te tvoji neprijatelji okružiti bedemom, opkoliti te i pritisnuti sa svih strana,

44 I sravniće te sa zemljom, i djecu tvoju u tebi; i neće ostaviti u tebi ni kamen na kamenu: zato što nisi prepoznao trenutak svoga pohođenja.

45 I uđe on u hram te poče izgoniti one koji su ondje prodavali i one koji su kupovali,

46 Govoreći im, Pisano je, Kuća moja, kuća je molitve, a vi ste od nje načinili špilju razbojničku.

47 I svakodnevno je naučavao u hramu. A sveštenički glavari i pismoznanci i narodni prvaci nastojahu ga pogubiti,

48 Ali ne mogoše naći šta bi učinili: jer ga je sav narod vrlo pažljivo slušao.