Isaija 38

1 U to vreme razbole se Jezekija na smrt; i dođe k njemu prorok Isaija sin Amosov i reče mu: Ovako veli Gospod: Naredi za kuću svoju, jer ćeš umreti i nećeš ostati živ.

2 A Jezekija se okrete licem k zidu, i pomoli se Gospodu,

3 i reče: Oh, Gospode, opomeni se da sam jednako hodio pred Tobom verno i s celim srcem, i tvorio šta je Tebi ugodno. I plaka Jezekija veoma.

4 Tada dođe reč Gospodnja Isaiji govoreći:

5 Idi i reci Jezekiji: Ovako veli Gospod Bog Davida oca tvog: Čuo sam molitvu tvoju, i video sam suze tvoje, evo dodaću ti veku petnaest godina.

6 I izbaviću tebe i ovaj grad iz ruku cara asirskog, i braniću ovaj grad.

7 I ovo neka ti bude znak od Gospoda da će učiniti Gospod šta je rekao.

8 Evo ja ću vratiti sen po kolencima po kojima je sišao na sunčaniku Ahazovom natrag za deset kolenaca. I vrati se sunce za deset kolenaca po kolencima po kojima beše sišlo.

9 Ovo napisa Jezekija car Judin kad se razbole, i ozdravi od bolesti svoje:

10 Ja rekoh, kad se presekoše dani moji: Idem k vratima grobnim, uze mi se ostatak godina mojih.

11 Rekoh: Neću videti Gospoda Gospoda u zemlji živih, neću više videti čoveka među onima koji stanuju na svetu.

12 Vek moj prođe i prenese se od mene kao šator pastirski; presekoh život svoj kao tkač, odseći će me od osnutka; od jutra do večera učinićeš mi kraj.

13 Mišljah za jutra da će kao lav potrti sve kosti moje; od jutra do večera učinićeš mi kraj.

14 Pištah kao ždral i kao lastavica, ukah kao golubica, oči mi iščileše gledajući gore: Gospode, u nevolji sam, olakšaj mi.

15 Šta da kažem? On mi kaza, i učini. Proživeću sve godine svoje po jadu duše svoje.

16 Gospode, o tom se živi i u tom je svemu život duha mog, iscelio si me i sačuvao u životu.

17 Evo, na mir dođe mi ljut jad; ali Tebi bi milo da izvučeš dušu moju iz jame pogibli, jer si bacio za leđa svoja sve grehe moje.

18 Jer neće grob Tebe slaviti, neće Te smrt hvaliti, i koji siđu u grob ne nadaju se Tvojoj istini.

19 Živi, živi, oni će Te slaviti kao ja danas: otac će sinovima javljati istinu Tvoju.

20 Gospod me spase, zato ćemo pevati pesme moje u domu Gospodnjem dok smo god živi.

21 A Isaija beše rekao da uzmu grudu suvih smokava i previju na otok, te će ozdraviti.

22 I Jezekija beše rekao: Šta će biti znak da ću otići u dom Gospodnji?