Djela apostolska 5

1 A neki čovjek, imena Ananija, sa svojom ženom Safirom proda imanje,

2 I zadrža dio prihoda, s čime je bila upoznata i njegova žena, a samo dio donese i stavi ga pred noge apostolima.

3 No Petar mu reče, Ananija, zašto je Satana ispunio tvoje srce da slažeš Duhu Svetome i da odvojiš dio prihoda od zemlje?

4 Dok je ostalo, nije li tvoje bilo? i nakon što je prodano, nije li bilo u tvojoj vlasti? zašto si smislio takvo što u srcu? nisi slagao ljudima, nego Bogu.

5 Čuvši ove riječi, Ananija se sruši i izdahnu: i obuze silan strah sve one koji su ovo čuli.

6 I ustadoše mladići, zamotaše ga, izniješe i ukopaše.

7 Otprilike tri sata nakon toga uđe njegova žena ne znajući šta se zbilo.

8 I odgovori joj Petar, Reci mi, jeste li za toliko prodali zemlju? A ona reče, Jest, za toliko.

9 I reče joj Petar, Zašto ste se složili da iskušate Duha Gospodovog? evo na vratima nogu onih koji su ti ukopali muža, i tebe će iznijeti.

10 Ona se odmah sruši do njegovih nogu i izdahnu: i uđoše oni mladići i nađoše je mrtvu; i, iznijevši je, ukopaše je uz njezinog muža.

11 I dođe veliki strah na svu crkvu i na sve one koji su ovo čuli.

12 Po rukama apostolā događala su se mnoga znamenja i čudesa u narodu (i svi su se oni jednodušno okupljali u Solomonovom trijemu.

13 Od ostalih im se niko nije usuđivao pridružiti, no narod ih je veličao.

14 I sve je više vjernika dodavano Gospodu, mnoštvo muškaraca i ženā),

15 Tako da su na ulice iznosili bolesnike i postavljali ih na ležaljke i postelje ne bi li barem Petrova sjena, kada on prolazi, osjenila koga od njih.

16 A okupljalo se i mnoštvo iz gradova oko Jerusalima, donoseći bolesnike i one koje su mučili nečisti duhovi, i svaki bi od njih bio ozdravljen.

17 Ustade tada veliki sveštenik i svi oni koji bjehu s njim (to jest, sadukejska sljedba), i ispuniše se bijesom.

18 I pohvataše apostole te ih staviše u javni zatvor.

19 Ali Gospodov anđeo noću otvori vrata zatvora, te ih izvede, i reče,

20 Idite, stanite u hram i govorite narodu sve riječi ovoga života.

21 I čuvši to, uđoše oni u zoru u hram i naučavahu. Ali dođe veliki sveštenik i oni koji bjehu s njim, te sazvaše sabor i sve starješinstvo djece Izraelove, pa poslaše u zatvor da ih dovedu.

22 No kada službenici dođoše i ne nađoše ih u zatvoru, vratiše se i izvijestiše,

23 Govoreći, Zatvor smo odista našli sa svom pomnjom zatvoren, i čuvare gdje stoje napolju pred vratima: ali kada smo otvorili, unutra nismo našli nikoga.

24 Kada veliki sveštenik i zapovjednik hrama i sveštenički glavari čuše te riječi, obuze ih nedoumica šta bi od toga moglo nastati.

25 Tada dođe neko i dojavi im, govoreći, Eno, ljudi koje ste bacili u tamnicu stoje u hramu i poučavaju narod.

26 Tada zapovjednik ode zajedno sa službenicima i dovede ih, ali ne na silu: jer se bojahu naroda, da ih ne kamenuje.

27 I dovevši ih, postaviše ih pred sabor. I upita ih veliki sveštenik,

28 Govoreći, Nismo li vam strogo zabranili da naučavate u to ime? a gle, vi ste napunili Jerusalim svojom naukom i hoćete na nas navesti krv toga čovjeka.

29 Tada im Petar i ostali apostoli odgovoriše i rekoše, Većma se treba pokoravati Bogu negoli ljudima.

30 Bog naših otaca vaskrsao je Isusa, koga ste vi pogubili i objesili na drvo.

31 Nјega je Bog svojom desnom rukom uzvisio za Kneza i Spasitelja, da dā pokajanje Izraelu i oproštenje grijehā.

32 I mi smo njegovi svjedoci za to; kao i Duh Sveti, kog je Bog dao onima koji ga slušaju.

33 Kada oni to čuše, razgnjeviše se, te se stadoše dogovarati da ih ubiju.

34 Tada ustade u saboru neki farisej po imenu Gamaliel, učitelj zakona cijenjen u svemu narodu, i zapovjedi da apostole na trenutak izvedu;

35 I reče im, Ljudi, Izraelci, budite oprezni šta namjeravate da činite s tim ljudima.

36 Jer prije ovih dana ustao je Teuda, tvrdeći za sebe da je neko; i pridružilo mu se na broj oko četiri stotine ljudi: on je bio smaknut; i raspršili su se svi koji su ga slušali, i nestali su.

37 Nakon njega u dane popisa ustao je Juda Galilejac i odvukao mnogo naroda za sobom: i on je propao; i raspršili su se svi koji su ga slušali.

38 I kažem vam sada, Okanite se ovih ljudi i pustite ih: jer ako je od ljudi taj naum ili to djelo, propašće;

39 Ali ako je od Boga, nećete ga moći uništiti, osim da se sami i u ratu protiv Boga ne nađete.

40 I složiše se s njim, a apostolima, kada ih dozvaše i išibaše, zapovjediše da ne govore u Isusovo ime pa ih pustiše.

41 Oni pak odoše od sabora, radujući se što su bili smatrani dostojnima podnijeti sramotu za njegovo ime.

42 I svakodnevno u hramu, i u svakoj kući, nisu prestajali naučavati i propovijedati Isusa Hrista.