Druga poslanica Korinćanima 2

1 Ali odlučio sam u sebi to da neću više k vama dolaziti u žalosti.

2 Jer ako ja vas žalostim, ko će mene obradovati, ako ne onaj koga ja žalostim?

3 I napisao sam vam to isto da me ne bi, kada dođem, ražalostili oni koji bi trebalo da me obraduju, uzdajući se u sve vas da je moja radost, radost svih vas.

4 Jer iz velike sam vam nevolje i tjeskobe srca pisao uz mnoge suze; ne da se ražalostite, nego da upoznate preobilnu ljubav koju imam prema vama.

5 A ako me je ko ražalostio, nije ražalostio mene, nego djelimično, da ne pretjeram, sve vas.

6 Dosta je takvome ta kazna, koju je primio od mnogih;

7 Tako da mu vi, naprotiv, radije oprostite i utješite ga, da pretjerana žalost ne poždere takvoga.

8 Stoga vas molim da mu potvrdite svoju ljubav.

9 Jer i zbog toga sam vam pisao da vidim vašu prokušanost, jeste li u svemu poslušni.

10 A onome kome vi išta oprostite, opraštam i ja: jer ako sam i ja išta oprostio, kome sam već oprostio, zbog vas sam oprostio u osobi Hrista,

11 Da nas ne bi prevario Satana: jer nisu nam nepoznati njegovi naumi.

12 Nadalje, kada sam došao u Troadu propovijedati Hristovo jevanđelje i vrata mi bjehu otvorena od strane Gospoda,

13 Nisam imao počinka u svome duhu jer nisam našao Tita, brata svoga, nego sam, oprostivši se od njih, otišao odande u Makedoniju.

14 I neka je hvala Bogu, koji uvijek čini da pobjeđujemo u Hristu i po nama na svakom mjestu iskazuje miris svoje spoznaje.

15 Jer Hristov smo miomiris Bogu u onima koji su spašeni i u onima koji propadaju:

16 Jednima smo miris smrti na smrt, a drugima miris života na život. A ko je za to sposoban?

17 Jer nismo mi kao mnogi koji riječ Božju izopačuju, nego iskreno, kao od Boga, pred Bogom u Hristu govorimo.