Psalmi 92 — Đura Daničić (1865, ekavica) — Stari zavjet

1 Lepo je hvaliti Gospoda, i pevati imenu Tvom, Višnji,
2 Javljati jutrom milost Tvoju, i istinu Tvoju noću,
3 Uz deset žica i uz psaltir, i uz jasne gusle!
4 Jer si me razveselio, Gospode, delima svojim, s dela ruku Tvojih radujem se.
5 Kako su velika dela Tvoja, Gospode! Veoma su duboke pomisli Tvoje.
6 Bezumnik ne zna, i neznalica ne razume to.
7 Kad bezbožnici niču kao trava i cvetaju svi koji čine bezakonje, to biva zato da bi se istrebili doveka.
8 A Ti si, Gospode, visok uvek.
9 Jer evo neprijatelji Tvoji, Gospode, jer evo neprijatelji Tvoji ginu, i rasipaju se svi koji čine bezakonje;
10 A moj rog Ti uzvišuješ kao rog u jednoroga, ja sam pomazan novim uljem.
11 I oko moje vidi neprijatelje moje, i o bezakonicima, koji ustaju na mene, slušaju uši moje.
12 Pravednik se zeleni kao Finik, kao kedar na Livanu uzvišuje se.
13 Koji su zasađeni u domu Gospodnjem, zelene se u dvorovima Boga našeg;
14 Rodni su i u starosti, jedri i zeleni,
15 Javljajući da je pravedan Gospod, branič moj, i da nema u Njemu nepravde.