Psalmi 9 — Đura Daničić (1865, ekavica) — Stari zavjet

1 Hvalim Te, Gospode, iz svega srca svog, kazujem sva čudesa Tvoja.
2 Radujem se i veselim se o Tebi, pevam imenu Tvom, Višnji!
3 Neprijatelji se moji vratiše natrag, spotakoše se i nesta ih ispred lica Tvog;
4 Jer si svršio sud moj i odbranio me; seo si na presto, sudija pravedni.
5 Rasrdio si se na narode i ubio bezbožnika, ime si im zatro doveka, za svagda.
6 Neprijatelju nesta mačeva sasvim; gradove Ti si razvalio; pogibe spomen njihov.
7 Ali Gospod uvek živi; spremio je za sud presto svoj.
8 On će suditi vasionom svetu po pravdi, usudiće narodima pravo.
9 Gospod je utočište ubogome, utočište u nevolji.
10 U Tebe se uzdaju koji znaju ime Tvoje, jer ne ostavljaš onih koji Te traže, Gospode!
11 Pojte Gospodu, koji živi na Sionu; kazujte narodu dela Njegova;
12 Jer On osvećuje krv, pamti je; ne zaboravlja jauk nevoljnih.
13 Smiluj se na me, Gospode; pogledaj kako stradam od neprijatelja svojih, Ti, koji me podižeš od vrata smrtnih,
14 Da bih kazivao sve hvale Tvoje na vratima kćeri Sionove, i slavio spasenje Tvoje.
15 Popadoše narodi u jamu, koju su iskopali; u zamku, koju su sami namestili, uhvati se noga njihova.
16 Poznaše Gospoda; On je sudio; u dela ruku svojih zaplete se bezbožnik.
17 Vratiće se u pakao bezbožnici, svi narodi koji zaboravljaju Boga;
18 Jer neće svagda biti zaboravljen ubogi, i nada nevoljnicima neće nikad poginuti.
19 Ustani, Gospode, da se ne posili čovek, i da prime narodi sud pred Tobom.
20 Pusti, Gospode, strah na njih; neka poznaju narodi da su ljudi.