Psalmi 73 — Đura Daničić (1865, ekavica) — Stari zavjet

1 Ta dobar je Bog Izrailju, onima koji su čista srca.
2 A noge moje umalo ne zađoše, umalo ne popuznuše stopala moja,
3 Jer se rasrdih na bezumnike videći kako bezbožnici dobro žive.
4 Jer ne znaju za nevolju do same smrti, i telo je njihovo pretilo.
5 Na poslovima čovečijim nema ih, i ne muče se s drugim ljudima.
6 Toga radi optočeni su oholoću kao ogrlicom, i obučeni u obest kao u stajaće ruho.
7 Od debljine izbuljeno im je oko, srce puno klape.
8 Podsmevaju se, pakosno govore o nasilju, oholo govore.
9 Usta svoja dižu u nebo, i zemlju prolazi jezik njihov.
10 I zato se onamo navraćaju neki iz naroda njegovog, i piju vodu iz punog izvora.
11 I govore: Kako će razabrati Bog? Zar Višnji zna?
12 Pa eto, ovi bezbožnici srećni na svetu umnožavaju bogatstvo.
13 Zar, dakle, uzalud čistim srce svoje, i umivam bezazlenošću ruke svoje,
14 Dopadam rana svaki dan, i muke svako jutro?
15 Kad bih kazao: Govoriću kao i oni, izneverio bih rod sinova Tvojih.
16 I tako stadoh razmišljati da bih ovo razumeo; ali to beše teško u očima mojim.
17 Dok najposle ne uđoh u svetinju Božiju, i doznah kraj njihov.
18 Ta na klizavom mestu postavio si ih, i bacaš ih u propast!
19 Kako začas propadaju, ginu, nestaje ih od nenadne strahote!
20 Kao san, kad se čovek probudi, tako probudivši ih, Gospode, u ništa obraćaš utvaru njihovu.
21 Kad kipljaše srce moje i rastrzah se u sebi,
22 Tada bejah neznalica i ne razumevah; kao živinče bijah pred Tobom.
23 Ali sam svagda kod Tebe, Ti me držiš za desnu ruku.
24 Po svojoj volji vodiš me, i posle ćeš me odvesti u slavu.
25 Koga imam na nebu? I s Tobom ništa neću na zemlji.
26 Čezne za Tobom telo moje i srce moje; Bog je grad srca mog i deo moj doveka.
27 Jer evo koji odstupiše od Tebe, ginu; Ti istrebljavaš svakog koji čini preljubu ostavljajući Tebe.
28 A meni je dobro biti blizu Boga. Na Gospoda polažem nadanje svoje, i kazivaću sva čudesa Tvoja.