Psalmi 7 — Đura Daničić (1865, ekavica) — Stari zavjet

1 Gospode, Bože moj! U Tebe se uzdam, sačuvaj me od svih koji me gone, i izbavi me.
2 Da mi neprijatelj ne iščupa dušu kao lav. Čupa, a nema ko da izbavi.
3 Gospode, Bože moj! Ako sam to učinio, ako je nepravda u rukama mojim,
4 Ako sam zlo vratio prijatelju svom, ili krivo učinio onima koji na me na pravdi napadahu;
5 Neka goni neprijatelj dušu moju, i neka je stigne, i pogazi na zemlju život moj i slavu moju u prah obrati.
6 Ustani, Gospode, u gnevu svom; digni se na žestinu neprijatelja mojih; probudi se meni na pomoć, i otvori sud.
7 I ljudstvo će se sleći oko Tebe; iznad njega izađi u visinu.
8 Gospod sudi narodima. Sudi mi, Gospode, po pravdi mojoj, i po bezazlenosti mojoj neka mi bude.
9 Nek se prekine zloća bezbožnička, a pravednika potpomozi, jer Ti ispituješ srca i utrobe, Bože pravedni!
10 Štit je meni u Boga, koji čuva one koji su pravog srca.
11 Bog je pravedan sudija, i Bog je svaki dan gotov na gnev.
12 Ako se neće bezbožnik da obrati, On oštri mač svoj, nateže luk svoj, i naperuje ga;
13 I zapinje smrtnu strelu, čini strele svoje da pale.
14 Gle, bezbožnik zače nepravdu, trudan beše zločinstvom, i rodi sebi prevaru.
15 Kopa jamu i iskopa, i pade u jamu koju je načinio.
16 Zloba njegova obrati se na njegovu glavu, i zločinstvo njegovo pade na teme njegovo.
17 Hvalim Gospoda za pravdu Njegovu, i pevam imenu Gospoda Višnjeg.