Psalmi 69 — Đura Daničić (1865, ekavica) — Stari zavjet

1 Pomozi mi, Bože, jer dođe voda do duše.
2 Propadam u dubokom glibu, gde nema dna; tonem vodi u dubine, i vali me zatrpavaju.
3 Iznemogoh vičući, promuče mi grlo, pobeleše mi oči pogledajući Boga.
4 Onih koji mrze na me nizašta ima više nego kose na glavi mojoj; osiliše koji hoće da me pogube, lažljivi neprijatelji moji. Šta nisam otimao, valja da vratim.
5 Bože! Ti znaš je li u meni bezumlje, i krivice moje nisu sakrivene od Tebe.
6 Nemoj da se postide u meni koji se uzdaju u Tebe, Gospode, Gospode nad vojskama! Nemoj da se posrame u meni koji traže Tebe, Bože Izrailjev!
7 Jer Tebe radi podnosim rug, i sramota popade lice moje.
8 Tuđin postadoh braći svojoj, i neznan sinovima matere svoje.
9 Jer revnost za kuću Tvoju jede me i ruženja onih koji Tebe ruže padaju na me.
10 Plačem, postim se dušom svojom, i to mi se prima za zlo;
11 Mesto haljine oblačim vreću, i bivam im priča.
12 O meni se razgovaraju sedeći na vratima, pijući vino pevaju me.
13 A ja se molim Tebi, Gospode; vreme je da se smiluješ, Bože; po velikoj milosti svojoj usliši me, jer je istinito spasenje Tvoje.
14 Izvadi me iz gliba, da ne propadnem; da se izbavim od nenavidnika i iz duboke vode;
15 Da me ne uzme voda na maticu, da me ne proždre pučina, i da ne sklopi jama nada mnom ždrela svog.
16 Usliši me, Gospode, jer je blagost Tvoja milosrdna, po velikoj dobroti svojoj pogledaj me.
17 Nemoj odvratiti lice svoje od sluge svog; jer me je tuga; pohitaj, usliši me.
18 Približi se duši mojoj, izbavi je; nasuprot neprijateljima mojim izbavi me.
19 Ti znaš pod kakvim sam rugom, stidom i sramotom; pred Tobom su svi neprijatelji moji.
20 Sramota satre srce moje, iznemogoh; čekam hoće li se kome sažaliti, ali nema nikoga; hoće li me ko potešiti, ali ne nalazim.
21 Daju mi žuč da jedem, i u žeđi mojoj poje me octom.
22 Trpeza njihova neka im bude mreža i zamka, to neka im bude plata.
23 Neka im potamne oči njihove, da ne vide, i njihove bedre raslabi zasvagda.
24 Izlij na njih jarost svoju, i plamen gneva Tvog neka ih obuzme!
25 Stan njihov neka opusti, i u njihovim šatorima neka ne bude nikoga da živi.
26 Jer koga si Ti porazio, oni gone, i umnožavaju jade onima koje si Ti ranio.
27 Meći na njih krivicu za krivicom, da ne dođu do pravde Tvoje.
28 Neka se izbrišu iz knjige živih, i s pravednicima nek ne budu zapisani.
29 A ja sam ništ i bolan; pomoć Tvoja, Bože, nek me zakloni.
30 Slaviću ime Božije u pesmi, veličaću Ga u hvali.
31 To je Bogu milije od vola, od teleta s rogovima i s papcima.
32 Videće ništi i radovaće se. Koji tražite Boga, oživeće srce vaše.
33 Jer Bog čuje uboge, i sužanja svojih ne ogluša se.
34 Neka Ga hvale nebesa i zemlja, mora i sve što se u njima miče!
35 Jer će Bog spasti Sion, sazidaće gradove Judine; i ljudi će se onde naseliti i naslediće ga.
36 I nasleđe će se sluga Njegovih utvrditi u njemu i koji ljube ime Njegovo nastavaće na njemu.