Psalmi 68 — Đura Daničić (1865, ekavica) — Stari zavjet

1 Ustaće Bog, i rasuće se neprijatelji Njegovi, i pobeći će od lica Njegovog koji mrze na NJ.
2 Ti ćeš ih razagnati kao dim što se razgoni; kao što se vosak topi od ognja, tako će bezbožnici izginuti od lica Božijeg.
3 A pravednici će se veseliti, radovaće se pred Bogom, i slaviti u radosti.
4 Pojte Bogu, popevajte imenu Njegovom; ravnite put Onome što ide preko pustinje; Gospod Mu je ime, radujte Mu se.
5 Otac je sirotama i sudija udovicama Bog u svetom stanu svom.
6 Bog samcima daje zadrugu, sužnje izvodi na mesta obilna, a nepokorni žive gde je suša.
7 Bože! Kad si išao pred narodom svojim, kad si išao preko pustinje,
8 Zemlja se tresaše, i nebo se rastapaše od lica Božijeg, i ovaj Sinaj od lica Boga, Boga Izrailjevog.
9 Blagodatni si dažd izlivao, Bože, i kad iznemagaše dostojanje Tvoje, Ti si ga krepio.
10 Stado Tvoje življaše onde; po dobroti svojoj, Bože, Ti si gotovio hranu jadnome.
11 Gospod daje reč; glasnika veliko je mnoštvo.
12 Carevi nad vojskama beže, beže, a koja sedi doma, deli plen.
13 Smirivši se u svojim krajevima, vi ste kao golubica, kojoj su krila posrebrena, a perje joj se zlatni.
14 Kad je Svemogući rasipao careve na ovoj zemlji, ona se blistaše kao sneg na Selmonu.
15 Gora je vasanska gora Božija; gora je vasanska gora humovita.
16 Zašto gledate zavidljivo, gore humovite? Evo gora, na kojoj omile Bogu živeti, i na kojoj će Gospod živeti doveka.
17 Kola Božijih ima sila, hiljade hiljada. Među njima je Gospod, Sinaj u svetinji.
18 Ti si izašao na visinu, doveo si roblje, primio darove za ljude, a i za one koji se protive da ovde nastavaš, Gospode Bože!
19 Blagosloven Gospod svaki dan! Ako nas ko pretovara, Bog nam pomaže.
20 Ovaj je Bog naš Bog Spasitelj, u vlasti su Gospodu vrata smrtna.
21 Gospod satire glavu neprijateljima svojim i vlasato teme onog koji ostaje u bezakonju svom.
22 Reče Gospod: Od Vasana ću dovesti, dovešću iz dubine morske,
23 Da ti ogrezne noga u krvi neprijateljskoj i jezik pasa tvojih da je liže.
24 Videše kako ideš, Bože, kako sveto ide Bog moj, car moj.
25 Napred iđahu pevači, za njima svirači sred devojaka s bubnjevima:
26 Na saboru blagosiljajte Gospoda Boga, koji ste iz izvora Izrailjevog!
27 Onde mladi Venijamin, starešina njihov; knezovi Judini, vladaoci njihovi; knezovi Zavulonovi, knezovi Neftalimovi.
28 Bog tvoj darovao ti je silu. Utvrdi, Bože, ovo što si učinio za nas!
29 U crkvi Tvojoj, u Jerusalimu, carevi će prinositi dare.
30 Ukroti zver u ritu, kod volova s teocima naroda, da bi popadali pred Tobom sa šipkama srebra; raspi narode koji žele bojeve.
31 Doći će vlastela iz Misira, Etiopija će pružiti ruke svoje k Bogu.
32 Carstva zemaljska, pojte Bogu, popevajte Gospodu,
33 Koji sedi na nebesima nebesa iskonskih. Evo grmi glasom jakim.
34 Dajte slavu Bogu; veličanstvo je Njegovo nad Izrailjem i sila Njegova na oblacima.
35 Divan si, Bože, u svetinji svojoj! Bog Izrailjev daje silu i krepost narodu. Blagosloven Bog!