Psalmi 6 — Đura Daničić (1865, ekavica) — Stari zavjet

1 Gospode! Nemoj me pokarati u jarosti svojoj, niti me u gnevu svom nakaziti.
2 Smiluj se na me, Gospode, jer sam iznemogao; isceli me, jer su kosti moje ustreptale,
3 I duša se moja vrlo uzdrhtala. A Ti, Gospode, dokle ćeš.
4 Obrati se, Gospode, izbavi dušu moju, pomozi mi radi milosti svoje.
5 Jer mrtvi ne spominju Tebe; u grobu ko će Te slaviti?
6 Iznemogoh uzdišući; svaku noć kvasim odar svoj, suzama svojim natapam postelju svoju.
7 Usahnu od žalosti oko moje, postara se od množine neprijatelja mojih.
8 Idite od mene svi koji činite bezakonje, jer Gospod ču plač moj.
9 Ču Gospod molbu moju, Gospod molitvu moju primi.
10 Nek se postide i prepadnu svi neprijatelji moji, neka se povrate i postide odmah.