Psalmi 55 — Đura Daničić (1865, ekavica) — Stari zavjet

1 Usliši, Bože, molitvu moju, i nemoj se sakriti od moljenja mog.
2 Pazi, i saslušaj me; cvilim u jadu svom i uzdišem
3 Od vike neprijateljske i od dosade bezbožničke; jer dižu na me zlo, i u gnevu gone me.
4 Srce je moje uzdrhtalo u meni, i strah smrtni popade me;
5 Strah i trepet dođe na me, i groza poduze me.
6 I rekoh: Ko bi mi dao krila golubinja? Ja bih odleteo i počinuo;
7 Daleko bih pobegao, i nastanio se u pustinji.
8 Pohitao bih da utečem od vihora i od bure.
9 Porazi, Gospode, i razdeli jezike njihove, jer vidim nasilje i svađu u gradu;
10 Danju i noću to hodi po zidovima njegovim; zločinstvo je i muka posred njega.
11 Usred njega je pogibao, s ulice njegove ne odlazi prevara i lukavstvo.
12 Jer ne ruži me neprijatelj moj, to bih podneo; ne ustaje na me javni nenavidnik, od njega bih se sakrio.
13 Nego ti koji si mi bio to što ja sam, drug moj i znanac moj.
14 S kojim mi beše radost deliti tajnu, i u dom Božiji hodih kroz sabor narodni.
15 Neka ih ugrabi smrt, neka živi siđu u pakao, jer je zločinstvo u stanu njihovom i u njima.
16 Ja Boga prizivam, i Gospod će me spasti.
17 Večerom i jutrom i u podne tužim i uzdišem, i čuće glas moj;
18 Učiniće, te će duša moja biti mirna od onih koji napadaju na me, jer ih mnogo imam.
19 Da usliši, i ukroti ih Bog, koji živi od veka; jer se ne menjaju i ne boje se Boga.
20 Dižu ruke svoje na one koji su s njima u miru, i raskidaju svoju družbu.
21 Usta su im meka kao maslo, a na srcu im je rat. Reči su im blaže od ulja, ali su goli mačevi.
22 Stavi na Gospoda breme svoje, i On će te potkrepiti. Neće dati doveka pravedniku da posrne.
23 Ti ćeš ih, Bože, svaliti u jamu pogibli; krvopije i lukavi neće sastaviti polovine dana svojih. A ja se u Tebe uzdam.