Psalmi 52 — Đura Daničić (1865, ekavica) — Stari zavjet

1 Što se hvališ nevaljalstvom, silni? Milost je Božija svaki dan sa mnom.
2 Nepravdu izmišlja jezik tvoj; on je u tebe kao britva naoštrena, lukavi!
3 Voliš zlo nego dobro, voliš lagati nego istinu govoriti.
4 Ljubiš svakojake reči od pogibli, i jezik lukav.
5 Toga radi Bog će te poraziti sasvim, izbaciće te i iščupaće te iz stana, i koren tvoj iz zemlje živih.
6 Videće pravednici i pobojaće se, i podsmevaće mu se:
7 Gle čoveka koji ne držaše u Bogu kreposti svoje, nego se uzdaše u veličinu bogatstva svog i utvrđivaše se zloćom svojom.
8 A ja, kao maslina zelena u domu Gospodnjem, uzdam se u milost Božiju bez prestanka i doveka.
9 Doveka ću hvaliti Tebe, jer dobro činiš, i uzdaću se u ime Tvoje; jer si dobar k svecima svojim.