Psalmi 49 — Đura Daničić (1865, ekavica) — Stari zavjet

1 Slušajte ovo svi narodi, pazite svi koji živite po vasiljeni,
2 Prostaci i gospodo, bogati i siromasi.
3 Usta će moja kazati premudrost, i srce moje reći će razum.
4 Prignuću uho svoje k priči, uz gusle ću otvoriti zagonetku svoju.
5 Čega da se bojim u zle dane, kad me zloba mojih neprijatelja opkoli?
6 Koji se uzdate u silu svoju, i hvalite se velikim bogatstvom svojim!
7 Čovek neće nikako brata osloboditi, neće dati Bogu otkup za nj.
8 Velik je otkup za dušu, i neće biti nikad
9 Da ko doveka živi, i ne vidi groba.
10 Svi vide gde umiru kao i neznalica i bezumnik što ginu, i ostavljaju drugima imanje svoje.
11 Oni misle da će kuće njihove trajati doveka, i stanovi njihovi od kolena na koleno; imenima svojim zovu zemlje;
12 Ali čovek u časti neće dugo ostati, izjednačiće se sa stokom, koju kolju.
13 Ovaj im se put čini probitačan, i koji za njima idu, hvale misli njihove;
14 Ali će ih kao ovce zatvoriti u pakao, smrt će im biti pastir; i ujutru hodiće po njima pravednici, i oblik njihov zbrisaće pakao rastavivši ih s naseljem.
15 Ali će Bog dušu moju izbaviti iz ruku paklenih; jer me On prima.
16 Ne boj se kad se ko bogati; kad raste slava doma njegovog.
17 Jer kad umre, neće ništa poneti, niti će poći za njim slava njegova.
18 Jer dušu njegovu blagosiljaju za života njegovog, i slave tebe, što ugađaš sebi.
19 Ali će on otići u stan otaca svojih, gde sveta nikad ne vide.
20 Čovek u časti, ako nije razuman, izjednačiće se sa stokom, koju kolju.