Psalmi 42 — Đura Daničić (1865, ekavica) — Stari zavjet

1 Kao što košuta traži potoke, tako duša moja traži Tebe, Bože!
2 Žedna je duša moja Boga, Boga Živoga, kad ću doći i pokazati se licu Božijem?
3 Suze su mi hleb dan i noć, kad mi svaki dan govore: Gde je Bog tvoj?
4 Duša se moja proliva kad se opominjem kako sam hodio sred mnogog ljudstva, stupao u dom Božji, a ljudstvo praznujući pevaše i podvikivaše.
5 Što si klonula, dušo moja, i što si žalosna? Uzdaj se u Boga; jer ću Ga još slaviti, Spasitelja mog i Boga mog.
6 Klonula je u meni duša zato što Te pominjem u zemlji jordanskoj, na Ermonu, na gori maloj.
7 Bezdana bezdanu doziva glasom slapova Tvojih; sve vode Tvoje i vali Tvoji na mene navališe.
8 Danju je javljao Gospod milost svoju, a noću Mu je pesma u mene, molitva Bogu života mog.
9 Reći ću Bogu, gradu svom: Zašto si me zaboravio? Zašto idem setan od pakosti neprijateljeve?
10 Koji mi pakoste, prebijajući kosti moje, rugaju mi se govoreći mi svaki dan: Gde ti je Bog?
11 Što si klonula, dušo moja, i što si žalosna? Uzdaj se u Boga; jer ću Ga još slaviti, Spasitelja mog i Boga mog.