Psalmi 41 — Đura Daničić (1865, ekavica) — Stari zavjet

1 Blago onome koji razume ništega! Gospod će ga izbaviti u zli dan.
2 Gospod će ga sačuvati i poživeće ga; biće blažen na zemlji. Nećeš ga dati na volju neprijateljima njegovim.
3 Gospod će ga ukrepiti bolnog na odru. Sasvim menjaš postelju njegovu u bolesti njegovoj.
4 Ja vičem: Gospode! Smiluj se na me, isceli dušu moju, sagreših Ti.
5 Neprijatelji moji govore zlobno za mene: „Kad će umreti, i ime njegovo poginuti?”
6 I ako ko dođe da me vidi, laska; srce njegovo slaže u sebi nepravdu, i otišavši kazuje.
7 Šapću o meni među sobom neprijatelji moji, i misle mi zlo:
8 „Zla stvar dođe na njega; legao je, neće više ustati.”
9 I čovek mira mog, u kog se uzdah, koji jeđaše hleb moj, podiže na me petu.
10 Ali Ti, Gospode, smiluj se na me, i podigni me; a ja ću im vratiti.
11 Po tome ću poznati da sam Ti mio, ako se ne uzraduje neprijatelj moj nada mnom.
12 A mene celog sačuvaj, i daj mi da stojim pred licem Tvojim doveka.
13 Blagosloven Bog Izrailjev od veka do veka. Amin, amin.