Psalmi 21 — Đura Daničić (1865, ekavica) — Stari zavjet

1 Gospode! S Tvoje se sile veseli car; i kako mu je velika radost što Ti pomažeš!
2 Šta mu je srce želelo, dao si mu, i molitve usta njegovih nisi odbio.
3 Jer si ga dočekao blagoslovima milosnim, metnuo si mu na glavu venac od dragog kamenja.
4 Molio Te je za život i dao si mu da mu se produže dani doveka.
5 Velika je slava njegova Tvojom pomoću; slavu si i krasotu metnuo na nj.
6 Dao si mu blagoslove doveka, razveselio si ga radošću lica svog.
7 Jer se car uzda u Gospoda i u milost Višnjeg; i ne koleba se.
8 Naći će ruka Tvoja sve neprijatelje Tvoje, naći će desnica Tvoja one koji mrze na Tebe.
9 Učinićeš ih kao peć zažarenu, kad se razgneviš; gnev će ih Gospodnji progutati, i oganj će ih proždreti.
10 Rod njihov istrebićeš sa zemlje, i seme njihovo između sinova čovečijih;
11 Jer podigoše na Tebe zlo, smisliše i ne mogoše izvršiti.
12 Jer ćeš ih metnuti za belegu, iz lukova svojih pustićeš strele u lice njihovo.
13 Podigni se Gospode, silom svojom; mi ćemo pevati i slaviti jakost Tvoju.