Psalmi 2 — Đura Daničić (1865, ekavica) — Stari zavjet

1 Zašto se bune narodi i plemena pomišljaju zaludne stvari?
2 Ustaju carevi zemaljski, i knezovi se skupljaju na Gospoda i na pomazanika Njegovog.
3 „Raskinimo sveze njihove i zbacimo sa sebe jaram njihov.”
4 Onaj, što živi na nebesima, smeje se, Gospod im se podsmeva.
5 Pa im govori u gnevu svom i jarošću svojom zbunjuje ih:
6 „Ja sam pomazao cara svog na Sionu, na svetoj gori svojoj.”
7 Kazaću naredbu Gospodnju; On reče meni: „Ti si sin moj, ja te sad rodih.
8 Išti u mene, i daću ti narode u nasledstvo, i krajeve zemaljske tebi u državu.
9 Udarićeš ih gvozdenom palicom; razbićeš ih kao lončarski sud.”
10 Sad, carevi, orazumite se; naučite se sudije zemaljske!
11 Služite Gospodu sa strahom, i radujte se s trepetom.
12 Poštujte sina, da se ne razgnevi, i vi ne izginete na putu svom; jer će se gnev Njegov brzo razgoreti. Blago svima koji se u NJ uzdaju!