Psalmi 19 — Đura Daničić (1865, ekavica) — Stari zavjet

1 Nebesa kazuju slavu Božju, i dela ruku Njegovih glasi svod nebeski.
2 Dan danu dokazuje, i noć noći javlja.
3 Nema jezika, niti ima govora, gde se ne bi čuo glas njihov.
4 Po svoj zemlji ide kazivanje njihovo i reči njihove na kraj vasiljene. Suncu je postavio stan na njima;
5 I ono izlazi kao ženik iz ložnice svoje, kao junak veselo teče putem.
6 Izlazak mu je nakraj neba, i hod mu do kraja njegovog; i niko nije sakriven od toplote njegove.
7 Zakon je Gospodnji savršen, krepi dušu; svedočanstvo je Gospodnje verno, daje mudrost neveštome.
8 Naredbe su Gospodnje pravedne, vesele srce. Zapovest je Gospodnja svetla, prosvetljuje oči.
9 Strah je Gospodnji čist, ostaje doveka. Sudovi su Njegovi istiniti, pravedni svikoliki.
10 Bolji su od zlata i dragog kamenja, slađi od meda koji teče iz saća.
11 I slugu Tvog oni su prosvetlili; ko ih drži ima veliku platu.
12 Ko će znati sve svoje pogreške? Očisti me i od tajnih;
13 I od voljnih sačuvaj slugu svog, da ne ovladaju mnome. Tada ću biti savršen i čist od velikog prestupa.
14 Da su Mu reči usta mojih ugodne, i pomisao srca mog pred Tobom, Gospode, kreposti moja i Izbavitelju moj!