Psalmi 140 — Đura Daničić (1865, ekavica) — Stari zavjet

1 Izbavi me, Gospode, od čoveka zlog, sačuvaj me od nasilnika,
2 Koji pomišljaju zlo u srcu i svaki dan podižu rat;
3 Oštre jezik svoj kao zmija, jed je aspidin u ustima njihovim.
4 Sačuvaj me, Bože, od ruku bezbožničkih, od nasilnika sahrani me, koji misle da potkinu noge moje.
5 Oholi mi namestiše zamke i prugla, metnuše mi mrežu na put, pređu razapeše mi.
6 Rekoh Gospodu: Ti si Bog moj, usliši, Gospode, glas moljenja mog.
7 Gospode, Gospode, krepki Spasitelju moj, zakloni glavu moju u dan ratni!
8 Ne daj, Gospode, bezbožniku šta želi, ne daj mu da dokuči šta je naumio, da se ne uznose.
9 Otrov onih što su oko mene, pogibao usta njihovih neka se obrati na njih.
10 Neka padne na njih živo ugljevlje; neka ih On baci u oganj, u propasti, da ne ustanu.
11 Čovek jezičan neće se utvrditi na zemlji, nepravednog će zloća uvaliti u pogibao.
12 Znam da će Gospod pokazati pravdu nevoljnome i pravicu ubogima.
13 Da! Pravedni će slaviti ime Tvoje, pravi će ostati pred licem Tvojim.