Psalmi 14 — Đura Daničić (1865, ekavica) — Stari zavjet

1 Reče bezumnik u srcu svom: Nema Boga; nevaljali su, gadna su dela njihova; nema nikoga da dobro tvori.
2 Gospod pogleda s neba na sinove čovečije, da vidi ima li koji razuman, traži li koji Boga.
3 Svi su zašli, svi se pokvarili, nema nikoga dobro da tvori, nema ni jednog.
4 Zar se neće opametiti koji čine bezakonje, jedu narod moj kao što jedu hleb, ne prizivaju Gospoda?
5 Onde će zadrhtati od straha; jer je Gospod u rodu pravednom.
6 Smejete se onome što ubogi radi; ali Gospod njega zaklanja.
7 Ko će poslati sa Siona pomoć Izrailju? Kad Gospod povrati zarobljeni narod svoj, onda će se radovati Jakov i veseliće se Izrailj.