Psalmi 137 — Đura Daničić (1865, ekavica) — Stari zavjet

1 Na vodama vavilonskim seđasmo i plakasmo opominjući se Siona.
2 O vrbama sred njega vešasmo harfe svoje.
3 Onde iskahu koji nas zarobiše da pevamo, i koji nas oboriše da se veselimo: „Pevajte nam pesmu sionsku.”
4 Kako ćemo pevati pesmu Gospodnju u zemlji tuđoj?
5 Ako zaboravim tebe, Jerusalime, neka me zaboravi desnica moja.
6 Neka prione jezik moj za usta moja, ako tebe ne uspamtim, ako ne uzdržim Jerusalima svrh veselja svog.
7 Napomeni, Gospode, sinovima Edomovim dan jerusalimski, kad govoriše: Raskopajte, raskopajte ga do temelja.
8 Kćeri vavilonska, krvnico, blago onome ko ti plati za delo koje si nama učinila!
9 Blago onome koji uzme i razbije decu tvoju o kamen.