Psalmi 132 — Đura Daničić (1865, ekavica) — Stari zavjet

1 Opomeni se, Gospode, Davida i sve smernosti njegove,
2 Kako se kunuo Gospodu, i zavetovao Bogu Jakovljevom:
3 „Neću ući u šator doma svog, niti ću leći na postelju odra svog;
4 Neću dati sna očima svojim, ni veđama svojim drema;
5 Dok ne nađem mesta Gospodu, stana Bogu Jakovljevom.”
6 Evo, čusmo da je u Jefremovoj zemlji, nađosmo Ga na poljima kirijat-jarimskim.
7 Uđimo u stan Njegov, poklonimo se podnožju nogu Njegovih.
8 Stani, Gospode, na počivalištu svom, Ti i kovčeg sile Tvoje.
9 Sveštenici Tvoji nek se obuku u pravdu, i sveci Tvoji nek se raduju.
10 Radi Davida, sluge svog, nemoj odvratiti lica od pomazanika svog.
11 Zakle se Gospod Davidu u istini, od koje neće odstupiti; od poroda tvog posadiću na prestolu tvom.
12 Ako sinovi tvoji uščuvaju zavet moj i otkrivenja moja kojima ću ih naučiti, onda će i sinovi njihovi doveka sedeti na prestolu svom.
13 Jer je izabrao Gospod Sion, i omile Mu živeti na njemu.
14 Ovo je počivalište moje uvek, ovde ću se naseliti; jer mi je omilelo.
15 Hranu ću njegovu blagosloviti, nište njegove nasitiću hleba.
16 Sveštenike ću njegove obući u spasenje, i sveti će se njegovi radovati.
17 Tu ću učiniti da uzraste rog Davidu, postaviću videlo pomazaniku svom.
18 Neprijatelje ću njegove obući u sramotu; a na njemu će cvetati venac njegov.