Psalmi 116 — Đura Daničić (1865, ekavica) — Stari zavjet

1 Milo mi je što Gospod usliši molitveni glas moj;
2 Što prignu k meni uho svoje; i zato ću Ga u sve dane svoje prizivati.
3 Opkoliše me bolesti smrtne, i jadi pakleni zadesiše me, naiđoh na tugu i muku;
4 Ali prizvah ime Gospodnje: Gospode! Izbavi dušu moju!
5 Dobar je Gospod i pravedan, i Bog je naš milostiv;
6 Čuva proste Gospod; bejah u nevolji, i pomože mi.
7 Vrati se dušo moja, u mir svoj! Jer je Gospod dobrotvor tvoj!
8 Ti si izbavio dušu moju od smrti, oko moje od suza, nogu moju od spoticanja.
9 Hodiću pred licem Gospodnjim po zemlji živih.
10 Verovah kad govorih: U ljutoj sam nevolji.
11 Rekoh u smetnji svojoj: Svaki je čovek laža.
12 Šta ću vratiti Gospodu za sva dobra što mi je učinio?
13 Uzeću čašu spasenja, i prizvaću ime Gospodnje.
14 Izvršiću obećanja svoja Gospodu pred svim narodom Njegovim.
15 Skupa je pred Gospodom smrt svetaca Njegovih.
16 O Gospode! Ja sam sluga Tvoj, ja sam sluga Tvoj, sin sluškinje Tvoje; raskovao si s mene okove moje.
17 Žrtvu za hvalu prineću Tebi, i ime Gospodnje prizvaću.
18 Izvršiću obećanja svoja Gospodu pred svim narodom Njegovim,
19 U dvoru doma Gospodnjeg, usred tebe, Jerusalime. Aliluja!