Psalmi 115 — Đura Daničić (1865, ekavica) — Stari zavjet

1 Ne nama, Gospode, ne nama, nego imenu svom daj slavu, po milosti svojoj, po istini svojoj.
2 Zašto da govore narodi: Gde li je Bog njihov?
3 Bog je naš na nebesima, tvori sve što hoće.
4 Idoli su njihovi srebro i zlato, delo ruku čovečijih.
5 Usta imaju, a ne govore; oči imaju, a ne vide;
6 Uši imaju, a ne čuju; nozdrve imaju, a ne mirišu;
7 Ruke imaju, a ne hvataju; noge imaju, a ne hode, i ne puštaju glas iz grla svog.
8 Takvi su i oni koji ih grade, i svi koji se uzdaju u njih.
9 Dome Izrailjev, uzdaj se u Gospoda; On im je pomoć i štit.
10 Dome Aronov, uzdaj se u Gospoda; On im je pomoć i štit.
11 Koji se bojite Gospoda, uzdajte se u Gospoda; On im je pomoć i štit.
12 Gospod nas se opominje, blagosilja nas, blagosilja dom Izrailjev, blagosilja dom Aronov;
13 Blagosilja one koji se boje Gospoda, male i velike.
14 Da vam Gospod umnoži blagoslove, vama i sinovima vašim!
15 Gospod da vas blagoslovi, Tvorac neba i zemlje!
16 Nebo je nebo Gospodnje, a zemlju je dao sinovima čovečijim.
17 Neće Te mrtvi hvaliti, Gospode, niti oni koji siđu onamo gde se ćuti.
18 Nego ćemo mi blagosiljati Gospoda odsad i doveka. Aliluja!