Psalmi 109 — Đura Daničić (1865, ekavica) — Stari zavjet

1 Bože, slavo moja, nemoj ćutati,
2 Jer se usta bezbožnička i usta lukava na me otvoriše; govore sa mnom jezikom lažljivim.
3 Rečima zlobnim sa svih strana gone me, i oružaju se na me nizašta.
4 Za ljubav moju ustaju na mene, a ja se molim.
5 Vraćaju mi zlo za dobro, i mržnju za ljubav moju.
6 Postavi nad njim starešinu bezbožnika, i protivnik neka mu stane s desne strane.
7 Kad se stane suditi, neka izađe kriv, i molitva njegova neka bude greh.
8 Neka budu dani njegovi kratki, i vlast njegovu neka dobije drugi.
9 Deca njegova nek budu sirote, i žena njegova udovica.
10 Deca njegova nek se potucaju i prose, i neka traže hleba izvan svojih pustolina.
11 Neka mu uzme dužnik sve što ima, i neka razgrabe tuđini muku njegovu.
12 Nek se ne nađe niko ko bi ga ljubio, ni ko bi se smilovao na sirote njegove.
13 Nasleđe njegovo nek se zatre, u drugom kolenu neka pogine ime njihovo.
14 Bezakonje starih njegovih nek se spomene u Gospoda, i greh matere njegove nek se ne izbriše.
15 Neka budu svagda pred Gospodom, i On neka istrebi spomen njihov na zemlji;
16 Zato što se nije sećao činiti milost, nego je gonio čoveka ništeg i ubogog, i tužnom u srcu tražio smrt.
17 Ljubio je kletvu, neka ga i stigne; nije mario za blagoslov, neka i otide od njega.
18 Nek se obuče u kletvu kao u haljinu, i ona nek uđe u njega kao voda, i kao ulje u kosti njegove.
19 Nek mu ona bude kao haljina, u koju se oblači, i kao pojas, kojim se svagda paše.
20 Takva plata nek bude od Gospoda onima koji me nenavide, i koji govore zlo na dušu moju.
21 A meni, Gospode, Gospode, učini šta priliči imenu Tvom. Ti si dobar, milošću svojom izbavi me.
22 Jer sam nevoljan i ništ, i srce je moje ranjeno u meni.
23 Nestaje me kao sena, kad se odmiče; teraju me kao skakavce.
24 Kolena moja iznemogoše od posta, i telo moje omrša.
25 Postadoh podsmeh njima; videći me mašu glavom svojom.
26 Pomozi mi, Gospode, Bože moj, spasi me po milosti svojoj.
27 Neka poznaju da je ovo Tvoja ruka, i Ti, Gospode, da si ovo učinio.
28 Oni kunu, a Ti blagoslovi; ustaju, ali nek se postide, i sluga se Tvoj obraduje.
29 Nek se protivnici moji obuku u sramotu, i kao haljinom nek se pokriju stidom svojim.
30 Hvaliću Gospoda veoma ustima svojim, i usred mnogih slaviću Ga,
31 Jer stoji s desne strane ubogome, da bi ga spasao od onih koji osuđuju dušu njegovu.