Psalmi 108 — Đura Daničić (1865, ekavica) — Stari zavjet

1 Gotovo je srce moje, Bože; pevaću i hvaliću zajedno sa slavom svojom.
2 Preni se psaltire i gusle, ustaću rano.
3 Slaviću Tebe, Gospode, po narodima, pojaću Tebi po plemenima.
4 Jer je svrh nebesa milost Tvoja i do oblaka istina Tvoja.
5 Uzvisi se više nebesa, Bože, i po svoj zemlji neka bude slava Tvoja!
6 Da bi se izbavili mili Tvoji, pomozi desnicom svojom, i usliši me.
7 Bog reče u svetinji svojoj: „Veseliću se, razdeliću Sihem, i dolinu Sokot razmeriću.
8 Moj je Galad, moj je Manasija, Jefrem je krepost glave moje, Juda skiptar moj.
9 Moav je čaša iz koje se umivam, Edomu ću pružiti obuću svoju; nad zemljom filistejskom popevaću.”
10 Ko će me odvesti u tvrdi grad? Ko će me otpratiti do Edoma?
11 Zar nećeš Ti, Bože, koji si nas odbacio, i ne ideš, Bože, s vojskama našim?
12 Daj nam pomoć u teskobi, odbrana je čovečija uzalud.
13 Bogom smo jaki; On gazi neprijatelje naše.