Propovjednik 10 — Đura Daničić (1865, ekavica) — Stari zavjet

1 Od mrtvih muva usmrdi se i pokvari ulje apotekarsko, tako od malo ludosti cena mudrosti i slavi.
2 Srce je mudrom s desne strane, a ludom je s leve strane.
3 Bezumnik i kad ide putem, bez razuma je i kazuje svima da je bezuman.
4 Ako se podigne na te gnev onog koji vlada, ne ostavljaj mesto svoje, jer blagost uklanja velike grehe.
5 Ima zlo koje videh pod suncem, kao pogreška koja dolazi od vladaoca:
6 Ludost se posađuje na najviše mesto, i bogati sede na niskom mestu.
7 Videh sluge na konjima, a knezovi idu pešice, kao sluge.
8 Ko jamu kopa, u nju će pasti, i ko razvaljuje ogradu, uješće ga zmija.
9 Ko odmiče kamenje, udariće se o njih, ko cepa drva, nije miran od njih.
10 Kad se zatupi gvožđe i oštrice mu se ne naoštre, tada treba više snage; ali mudrost može bolje popraviti.
11 Ako ujede zmija pre bajanja, ništa neće pomoći bajač.
12 Reči iz usta mudrog ljupke su, a bezumnog proždiru usne njegove.
13 Početak je rečima usta njegovih ludost, a svršetak govoru njegovom zlo bezumlje.
14 Jer ludi mnogo govori, a čovek ne zna šta će biti; i ko će mu kazati šta će posle njega biti?
15 Lude mori trud njihov, jer ne znaju ni u grad otići.
16 Teško tebi, zemljo, kad ti je car dete i knezovi tvoji rano jedu!
17 Blago tebi, zemljo, kad ti je car plemenit i knezovi tvoji jedu na vreme da se potkrepe, a ne da se opiju.
18 S lenjosti ugiblje se krov i s nemarnih ruku prokapljuje kuća.
19 Radi veselja gotove se gozbe, i vino veseli žive, a novci vrše sve.
20 Ni u misli svojoj ne psuj cara, ni u kleti, u kojoj spavaš, ne psuj bogatog, jer ptica nebeska odneće glas i šta krila ima dokazaće reč.