Priče Solomunove 28 — Đura Daničić (1865, ekavica) — Stari zavjet

1 Beže bezbožnici kad ih niko ne goni, a pravednici su kao lavići bez straha.
2 Kad se u zemlji zla čine, nastaju joj mnogi knezovi; ali kad se nađe čovek razuman i vešt, ostaje dugo.
3 Čovek siromah koji čini krivo ubogima jeste kao silan dažd iza kog nestaje hleba.
4 Koji ostavljaju zakon, hvale bezbožnike; a koji drže zakon, protive im se.
5 Zli ljudi ne razumeju šta je pravo; a koji traže Gospoda, razumeju sve.
6 Bolji je siromah koji hodi u bezazlenosti svojoj nego ko ide krivim putevima ako je i bogat.
7 Ko čuva zakon, sin je razuman; a ko se druži s izjelicama, sramoti oca svog.
8 Ko umnožava dobro svoje ujmom i pridavkom, sabira onome koji će razdavati siromasima.
9 Ko odvraća uho svoje da ne čuje zakon, i molitva je njegova mrska.
10 Ko zavodi prave na zao put, pašće u jamu svoju, a bezazleni naslediće dobro.
11 Bogat čovek misli da je mudar, ali razuman siromah ispituje ga.
12 Kad se raduju pravedni, velika je slava; a kad se podižu bezbožnici, traži se čovek.
13 Ko krije prestupe svoje, neće biti srećan; a ko priznaje i ostavlja, dobiće milost.
14 Blago čoveku koji se svagda boji; a ko je tvrdoglav, upada u zlo.
15 Bezbožnik koji vlada narodom siromašnim, lav je koji riče i medved gladan.
16 Knez bez razuma čini mnogo nepravde, a koji mrzi na lakomstvo, živeće dugo.
17 Čovek koji čini nasilje krvi ljudskoj, bežaće do groba, a niko ga neće zadržati.
18 Ko hodi u bezazlenosti, spašće se; a ko je opak na putevima, pašće u jedan mah.
19 Ko radi svoju zemlju, biće sit hleba; a ko ide za besposlicama, nasitiće se sirotinje.
20 Čovek veran obiluje blagoslovima; a ko nagli da se obogati, neće biti bez krivice.
21 Nije dobro gledati ko je ko, jer za zalogaj hleba čovek će učiniti zlo.
22 Nagli da se obogati čovek zavidljiv, a ne zna da će mu doći siromaštvo.
23 Ko ukorava čoveka naći će posle veću milost nego koji laska jezikom.
24 Ko krade oca svog i mater svoju, i govori: Nije greh, on je drug krvniku.
25 Oholi zameće svađu; a ko se uzda u Gospoda, izobilovaće.
26 Ko se uzda u svoje srce, bezuman je; a ko hodi mudro, izbaviće se.
27 Ko daje siromahu, neće mu nedostajati; a ko odvraća oči svoje, biće mu mnogo kletava.
28 Kad se podižu bezbožnici, sakriva se čovek; a kad ginu, umnožavaju se pravedni.