Priče Solomunove 15 — Đura Daničić (1865, ekavica) — Stari zavjet

1 Odgovor blag utišava gnev, a reč preka podiže srdnju.
2 Jezik mudrih ljudi ukrašava znanje, a usta bezumnih prosipaju bezumlje.
3 Oči su Gospodnje na svakom mestu gledajući zle i dobre.
4 Zdrav je jezik drvo životno, a opačina s njega kršenje od vetra.
5 Lud se ruga nastavom oca svog; a ko prima ukor biva pametan.
6 U kući pravednikovoj ima mnogo blaga; a u dohotku je bezbožnikovom rasap.
7 Usne mudrih ljudi seju znanje, a srce bezumničko ne čini tako.
8 Žrtva je bezbožnička gad Gospodu, a molitva pravednih ugodna Mu je.
9 Gad je Gospodu put bezbožnikov; a ko ide za pravdom, njega ljubi.
10 Karanje je zlo onome ko ostavlja put; koji mrzi na ukor, umreće.
11 Pakao je i pogibao pred Gospodom, a kamoli srca sinova čovečijih.
12 Podsmevač ne ljubi onog ko ga kori, niti ide k mudrima.
13 Veselo srce veseli lice, a žalost u srcu obara duh.
14 Srce razumno traži znanje, a usta bezumnih ljudi naslađuju se bezumljem.
15 Svi su dani nevoljnikovi zli; a ko je veselog srca, na gozbi je jednako.
16 Bolje je malo sa strahom Gospodnjim nego veliko blago s nemirom.
17 Bolje je jelo od zelja gde je ljubav nego od vola ugojena gde je mržnja.
18 Čovek gnevljiv zameće raspru; a ko je spor na gnev, utišava svađu.
19 Put je lenjoga kao ograda od trnja, a staza je pravednih nasuta.
20 Mudar je sin radost ocu, a čovek bezuman prezire mater svoju.
21 Bezumlje je radost bezumniku, a razuman čovek hodi pravo.
22 Namere se rasipaju kad nema saveta, a tvrdo stoje gde je mnogo savetnika.
23 Raduje se čovek odgovorom usta svojih, i reč u vreme kako je dobra!
24 Put k životu ide gore razumnome da se sačuva od pakla odozdo.
25 Gospod raskopava kuću ponositima, a među udovici utvrđuje.
26 Mrske su Gospodu misli zle, a besede čistih mile su.
27 Lakomac zatire svoju kuću, a ko mrzi na poklone živ će biti.
28 Srce pravednikovo premišlja šta će govoriti, a usta bezbožnička rigaju zlo.
29 Daleko je Gospod od bezbožnih, a molitvu pravednih čuje.
30 Vid očni veseli srce, dobar glas goji kosti.
31 Uho koje sluša karanje životno nastavaće među mudrima.
32 Ko odbacuje nastavu, ne mari za dušu svoju; a ko sluša karanje, biva razuman.
33 Strah je Gospodnji nastava k mudrosti, i pre slave ide smernost.