Priče Solomunove 12 — Đura Daničić (1865, ekavica) — Stari zavjet

1 Ko ljubi nastavu, ljubi znanje; a ko mrzi na ukor, ostaje lud.
2 Dobar čovek dobija ljubav od Gospoda, a čoveka zlikovca osuđuje.
3 Neće se čovek utvrditi bezbožnošću, a koren pravednih neće se pomaći.
4 Vredna je žena venac mužu svom; a koja ga sramoti, ona mu je kao trulež u kostima.
5 Misli su pravednih prave, a saveti bezbožnih prevara.
6 Reči bezbožnih vrebaju krv, a pravedne izbavljaju usta njihova.
7 Obaraju se bezbožni da ih nema, a dom pravednih ostaje.
8 Prema razumu svom hvali se čovek; a ko je opaka srca, prezreće se.
9 Ko se snebiva, a ima slugu, bolji je od onog koji se veliča a hleba nema.
10 Pravednik se brine za život svog živinčeta, a u bezbožnika je srce nemilostivo.
11 Ko radi svoju zemlju, biće sit hleba; a ko ide za besposlicama, bezuman je.
12 Bezbožnik želi obranu oda zla, ali koren pravednih daje je.
13 Zlome je zamka u grehu usana njegovih, a pravednik izlazi iz teskobe.
14 Od ploda usta svojih siti se čovek dobra, i platu za dela svoja prima čovek.
15 Bezumniku se čini prav put njegov; ali ko sluša savet, mudar je.
16 Gnev bezumnikov odmah se pozna, ali pametni pokriva sramotu.
17 Ko govori istinu, javlja šta je pravo, a lažni svedok prevaru.
18 Ima ko govori kao da mač probada, a jezik je mudrih lek.
19 Istinita usta stoje tvrdo doveka, a jezik lažljivi za čas.
20 Koji zlo misle, prevara im je u srcu, a radost je onima koji savetuju na mir.
21 Nikakva nesreća neće zadesiti pravednika, a bezbožnici će se napuniti zla.
22 Mrske su Gospodu lažljive usne; a koji rade verno, mili su Mu.
23 Pametan čovek pokriva znanje, a srce bezumnih razglašuje bezumlje.
24 Ruka radljiva gospodariće, a lena će davati danak.
25 Briga u srcu čovečijem obara; a dobra reč razveseljava.
26 Pravedniku je bolje nego bližnjemu njegovom; a bezbožnike zavodi put njihov.
27 Lenjivac neće peći lov svoj, a u vrednog je čoveka dobro dragoceno.
28 Na putu pravde život je, i kuda ide staza njena nema smrti.