Priče Solomunove 1 — Đura Daničić (1865, ekavica) — Stari zavjet

1 Priče Solomuna sina Davidovog, cara Izrailjevog.
2 Da se poznaje mudrost i nastava, da se razumeju reči razumne,
3 Da se prima nastava u razumu, u pravdi, u sudu i u svemu što je pravo,
4 Da se daje ludima razboritost, mladićima znanje i pomnjivost.
5 Mudar će slušati i više će znati, i razuman će steći mudrost,
6 Da razume priče i značenje, reči mudrih ljudi i zagonetke njihove.
7 Početak je mudrosti strah Gospodnji; ludi preziru mudrost i nastavu.
8 Slušaj, sine, nastavu oca svog, i ne ostavljaj nauke matere svoje.
9 Jer će biti venac od milina oko glave tvoje, i grivna na grlu tvom.
10 Sine moj, ako bi te mamili grešnici, ne pristaj;
11 Ako bi rekli: Hodi s nama da vrebamo krv, da zasedamo pravome nizašta;
12 Proždrećemo ih kao grob žive, i svekolike kao one koji silaze u jamu;
13 Svakojakog blaga dobićemo, napunićemo kuće svoje plena;
14 Bacaćeš žreb svoj s nama; jedan će nam tobolac biti svima;
15 Sine moj, ne idi na put s njima, čuvaj nogu svoju od staze njihove.
16 Jer nogama svojim trče na zlo i hite da prolivaju krv.
17 Jer se uzalud razapinje mreža na oči svakoj ptici;
18 A oni vrebaju svoju krv i zasedaju svojoj duši.
19 Takvi su putevi svih lakomih na dobitak, koji uzima dušu svojim gospodarima.
20 Premudrost viče na polju, na ulicama pušta glas svoj;
21 U najvećoj vrevi viče, na vratima, u gradu govori svoje besede;
22 Ludi, dokle ćete ljubiti ludost? I podsmevačima dokle će biti mio podsmeh? I bezumni, dokle će mrzeti na znanje?
23 Obratite se na karanje moje; evo, izasuću vam duh svoj, kazaću vam reči svoje.
24 Što zvah, ali ne hteste, pružah ruku svoju, ali niko ne mari,
25 Nego odbaciste svaki savet moj, i karanje moje ne hteste primiti;
26 Zato ću se i ja smejati vašoj nevolji, rugaću se kad dođe čega se bojite;
27 Kad kao pustoš dođe čega se bojite, i pogibao vaša kao oluja kad dođe, kad navali na vas nevolja i muka.
28 Tada će me zvati, ali se neću odazvati; rano će tražiti, ali me neće naći.
29 Jer mrziše na znanje, i strah Gospodnji ne izabraše;
30 Ne pristaše na moj savet, i preziraše sva karanja moja.
31 Zato će jesti plod od puteva svojih, i nasitiće se saveta svojih.
32 Jer će lude ubiti mir njihov, i bezumne će pogubiti sreća njihova.
33 Ali ko me sluša boraviće bezbrižno, i biće na miru ne bojeći se zla.