Plačevi Jeremijini 5 — Đura Daničić (1865, ekavica) — Stari zavjet

1 Opomeni se, Gospode, šta nas zadesi; pogledaj i vidi sramotu našu.
2 Nasledstvo naše privali se tuđincima, domovi naši inostrancima.
3 Postasmo sirote, bez oca, matere naše kao udovice.
4 Svoju vodu pijemo za novce, svoja drva kupujemo.
5 Na vratu nam je jaram, i gone nas; umoreni nemamo odmora.
6 Pružamo ruku k Misircima i Asircima, da se nasitimo hleba.
7 Oci naši zgrešiše, i nema ih, a mi nosimo bezakonja njihova.
8 Robovi nam gospodare, nema nikoga da izbavi iz ruku njihovih.
9 Sa strahom za život svoj od mača u pustinji donosimo sebi hleb.
10 Koža nam pocrne kao peć od ljute gladi.
11 Sramote žene na Sionu i devojke po gradovima Judinim.
12 Knezove vešaju svojim rukama, ne poštuju lice staračko.
13 Mladiće uzimaju pod žrvnje, i deca padaju pod drvima.
14 Staraca nema više na vratima, ni mladića na pevanju.
15 Nesta radosti srcu našem, igra naša pretvori se u žalost.
16 Pade venac s glave naše; teško nama, što zgrešismo!
17 Stoga je srce naše žalosno, stoga oči naše potamneše,
18 Sa gore Siona, što opuste, i lisice idu po njoj.
19 Ti, Gospode, ostaješ doveka, presto Tvoj od kolena do kolena.
20 Zašto hoćeš da nas zaboraviš doveka, da nas ostaviš zadugo?
21 Obrati nas, Gospode, k sebi, i obratićemo se; ponovi dane naše kako behu pre.
22 Jer eda li ćeš nas sasvim odbaciti i gneviti se na nas veoma?