Naum 2 — Đura Daničić (1865, ekavica) — Stari zavjet

1 Izađe zatirač na te, čuvaj grad, pazi na put, utvrdi bedra, ukrepi se dobro.
2 Jer Gospod povrati slavu Jakovljevu kao slavu Izrailjevu, jer ih pustošnici opustošiše i loze im potrše.
3 Štit je junaka njegovih crven, vojnici su u skerletu; kola će mu biti kao zapaljeni lučevi na dan kad se uvrsta, i jele će se ljuljati strašno.
4 Kola će praskati po ulicama i udarati jedna o druga po putevima, biće kao lučevi, i trčaće kao munje.
5 Pominjaće junake svoje, a oni će padati idući, pohitaće k zidovima njegovim, i zaklon će biti gotov.
6 Vrata će se rekama otvoriti, i dvor će se razvaliti.
7 I koja stoji, zarobiće se i odvešće se, devojke njene pratiće je uzdišući kao golubice, bijući se u prsi.
8 Ninevija beše kao jezero vodeno otkako jeste; ali beže. Stanite, stanite. Ali se niko ne obzire.
9 Grabite srebro, grabite zlato; blagu nema kraja, mnoštvo je svakojakih dragih zaklada.
10 Isprazni se, i ogole, i opuste; i srce se rastopi, kolena udaraju jedna o drugo, i bol je u svim bedrima, i lica su svima pocrnela.
11 Gde je loža lavovima i pasište lavićima, kuda iđaše lav i lavica i lavić, i nikoga ne beše da plaši.
12 Lav lovljaše svojim lavićima dosta, i davljaše lavicama svojim, i punjaše pećine svoje lova i lože svoje grabeža.
13 Evo me na te, govori Gospod nad vojskama, i popaliću kola tvoja u dim, i mač će proždreti laviće tvoje, i istrebiću sa zemlje grabež tvoj, i neće se čuti glas poslanika tvojih.