Mihej 7 — Đura Daničić (1865, ekavica) — Stari zavjet

1 Teško meni! Jer sam kao kad se obere letina, kao kad se pabirči posle branja vinogradskog; nema grozda za jelo, ranog voća želi duša moja.
2 Nesta pobožnog sa zemlje i nema pravog među ljudima, svi vrebaju krv, svaki lovi brata svog mrežom.
3 Da čine zlo obema rukama što više mogu, ište knez; i sudija sudi za platu, i ko je velik govori opačinu duše svoje, i spleću je.
4 Najbolji je između njih kao trn, najpraviji je gori od trnjaka; dan stražara tvojih, pohođenje tvoje dođe, sada će se smesti.
5 Ne verujte prijatelju, ne oslanjajte se na vođu; od one koja ti na krilu leži, čuvaj vrata usta svojih.
6 Jer sin grdi oca, kći ustaje na mater svoju, snaha na svekrvu svoju, neprijatelji su čoveku domaći njegovi.
7 Ali ja ću Gospoda pogledati, čekaću Boga spasenja svog; uslišiće me Bog moj.
8 Nemoj mi se radovati, neprijateljice moja; ako padoh, ustaću; ako sedim u mraku, Gospod će mi biti videlo.
9 Podnosiću gnev Gospodnji, jer Mu zgreših, dok ne raspravi parbu moju i da mi pravicu; izvešće me na videlo, videću pravdu Njegovu.
10 Neprijateljica će moja videti, i sram će je pokriti, koja mi govori: Gde je Gospod Bog tvoj? Oči će je moje videti; sada će se ona pogaziti kao blato na ulicama.
11 U koje se vreme sazidaju zidovi tvoji, u to će vreme otići zapovest nadaleko;
12 U to će vreme dolaziti k tebi od asirske do tvrdih gradova, i od tvrdih gradova do reke, i od mora do mora, i od gore do gore.
13 A zemlja će biti pusta sa stanovnika svojih, za plod dela njihovih.
14 Pasi narod svoj s palicom svojom, stado nasledstva svog, koje živi osamljeno u šumi, usred Karmila; neka pasu po Vasanu i po Galadu, kao u staro vreme.
15 Kao u vreme kad si izašao iz zemlje misirske pokazaću mu čudesa.
16 Narodi će videti i postideće se od sve sile svoje; metnuće ruku na usta, uši će im zaglušiti.
17 Lizaće prah kao zmija; kao bubine zemaljske drhćući izlaziće iz rupa svojih; pritrčaće uplašeni ka Gospodu Bogu našem, i Tebe će se bojati.
18 Ko je Bog kao Ti? Koji prašta bezakonje i prolazi prestupe ostatku od nasledstva svog, ne drži do veka gnev svoj, jer Mu je mila milost.
19 Opet će se smilovati na nas; pogaziće naša bezakonja; bacićeš u dubine morske sve grehe njihove.
20 Pokazaćeš istinu Jakovu, milost Avramu, kako si se zakleo ocima našim u staro vreme.