Jov 35 — Đura Daničić (1865, ekavica) — Stari zavjet

1 Još govori Elijuj i reče:
2 Misliš li da si pravo rekao: Moja je pravda veća od Božije?
3 Jer si rekao: Šta će mi pomoći, kakva će mi biti korist, da ne grešim?
4 Ja ću odgovoriti tebi i drugovima tvojim s tobom.
5 Pogledaj nebo, i vidi; pogledaj oblake, kako su viši od tebe.
6 Ako grešiš, šta ćeš Mu učiniti? Ili ako se umnože bezakonja tvoja, šta ćeš Mu nauditi?
7 Ako si pravedan, šta ćeš Mu dati? Ili šta će primiti iz ruke tvoje?
8 Čoveku kakav si može nauditi tvoja zloća, i sinu čovečijem pomoći tvoja pravda.
9 Vapiju od velikog nasilja kojima se čini, i viču na ruku silnih;
10 A ni jedan ne govori: Gde je Bog, Stvoritelj moj, koji daje pesmu noću;
11 Koji čini te smo razumniji od zverja zemaljskog, i mudriji od ptica nebeskih.
12 Tamo viču s oholosti zlih ljudi, ali ne bivaju uslišeni.
13 Jer Bog ne sluša taštinu, i Svemogući ne gleda na nju.
14 A kamoli kad kažeš: Ne vidiš to. Pred Njim je sud; čekaj Ga.
15 A sada čim te gnev pohodi, nije ništa, niti je gledao na sve što si učinio;
16 Zato Jov na prazno otvara usta svoja, i bezumno umnožava reči.