Jov 34 — Đura Daničić (1865, ekavica) — Stari zavjet

1 Još govori Elijuj i reče:
2 Čujte, mudri, besedu moju, i razumni poslušajte me.
3 Jer uho poznaje besedu kao što grlo kuša jelo.
4 Razaberimo šta je pravo, izvidimo među sobom šta je dobro.
5 Jer Jov reče: Pravedan sam, a Bog odbaci moju pravdu.
6 Hoću li lagati za svoju pravdu? Strela je moja smrtna, a bez krivice.
7 Koji je čovek kao Jov da kao vodu pije podsmeh?
8 I da se druži s onima koji čine bezakonje, i da hodi s bezbožnim ljudima?
9 Jer reče: Ne pomaže čoveku da ugađa Bogu.
10 Zato, ljudi razumni, poslušajte me; daleko je od Boga zloća i nepravda od Svemogućeg.
11 Jer po delu plaća čoveku i daje svakom da nađe prema putu svom.
12 Doista Bog ne radi zlo i Svemogući ne izvrće pravde.
13 Ko Mu je predao zemlju? I ko je uredio vasiljenu?
14 Kad bi na sebe okrenuo srce svoje, uzeo bi k sebi duh svoj i disanje svoje;
15 Izginulo bi svako telo, i čovek bi se vratio u prah.
16 Ako si, dakle, razuman, čuj ovo; slušaj glas reči mojih.
17 Može li vladati onaj koji mrzi na pravdu? Hoćeš li osuditi onog koji je najpravedniji?
18 Kaže li se caru: Nitkove! I knezovima: Bezbožnici?
19 A kamo li Onome koji ne gleda knezovima ko su, niti u Njega vredi više bogati od siromaha, jer su svi delo ruku Njegovih.
20 Umiru za čas, i u po noći uskoleba se narod i propadne, i odnese se jaki bez ruke ljudske.
21 Jer su oči Njegove obraćene na puteve čovečije i vidi sve korake njegove.
22 Nema mraka ni sena smrtnoga gde bi se sakrili koji čine bezakonje.
23 Jer nikome ne odgađa kad dođe da se sudi s Bogom.
24 Satire jake nedokučivo, i postavlja druge na njihovo mesto.
25 Jer zna dela njihova, i dok obrati noć, satru se.
26 Kao bezbožne razbija ih na vidiku.
27 Jer odstupiše od Njega i ne gledaše ni na koje puteve Njegove;
28 Te dođe do Njega vika siromahova, i ču viku nevoljnih.
29 Kad On umiri, ko će uznemiriti? I kad On sakrije lice, ko će Ga videti? I to biva i narodu i čoveku.
30 Da ne bi carovao licemer, da ne bi bilo zamke narodu.
31 Zaista, treba kazati Bogu: Podnosio sam, neću više grešiti.
32 A šta ne vidim, Ti me nauči; ako sam činio nepravdu, neću više.
33 Eda li će po tebi plaćati, jer tebi nije po volji, jer ti biraš a ne On? Ako znaš šta, govori.
34 Ljudi će razumni sa mnom kazati, i mudar će čovek pristati,
35 Da Jov ne govori razumno, i da reči njegove nisu mudre.
36 Oče moj, neka se Jov iskuša do kraja, što odgovara kao zli ljudi.
37 Jer domeće na greh svoj bezakonje, pljeska rukama među nama, i mnogo govori na Boga.