Jov 18 — Đura Daničić (1865, ekavica) — Stari zavjet

1 A Vildad Sušanin odgovori i reče:
2 Kad ćete svršiti razgovor? Orazumite se, pa ćemo onda govoriti.
3 Zašto se misli da smo kao stoka? Zašto smo gadni u vašim očima?
4 Koji rastržeš dušu svoju u jarosti svojoj, hoće li se tebe radi ostaviti zemlja i stena se premestiti sa svog mesta?
5 Da, videlo bezbožnih ugasiće se, i iskra ognja njihovog neće sijati.
6 Videlo će pomrknuti u šatoru njegovom, i žižak će se njegov ugasiti u njemu.
7 Silni koraci njegovi stegnuće se, i oboriće ga njegova namera.
8 Jer će se uvaliti u zamku nogama svojim i naići će na mrežu;
9 Uhvatiće ga zamka za petu i svladaće ga lupež.
10 Sakriveno mu je pruglo na zemlji, i klopka na stazi.
11 Od svuda će ga strahote strašiti i teraće ga ustopce.
12 Izgladneće sila njegova, i nevolja će biti gotova uza nj.
13 Poješće žile kože njegove, poješće žile njegove prvenac smrti.
14 Iščupaće se iz stana njegovog uzdanica njegova, i to će ga odvesti k caru strašnom.
15 Nastavaće se u šatoru njegovom, koji neće biti njegov, posuće se sumporom stan njegov.
16 Žile će se njegove posušiti ozdo, i ozgo će se saseći grane njegove.
17 Spomen će njegov poginuti na zemlji, niti će mu ime biti po ulicama.
18 Odagnaće se iz svetlosti u mrak, i izbaciće se iz sveta.
19 Ni sina ni unuka neće mu biti u narodu njegovom, niti kakvog ostatka u stanovima njegovim.
20 Čudiće se danu njegovom koji budu posle njega, a koji su bili pre obuzeće ih strah.
21 Takvi su stanovi bezakonikovi, i takvo je mesto onog koji ne zna za Boga.