Jov 12 — Đura Daničić (1865, ekavica) — Stari zavjet

1 A Jov odgovori i reče:
2 Da, vi ste ljudi, i s vama će umreti mudrost.
3 I ja imam srce kao i vi, niti sam gori od vas; i u koga nema toga?
4 Na podsmeh sam prijatelju svom, koji kad zove Boga odazove mu se; na podsmeh je pravedni i dobri.
5 Bačen je luč po mišljenju srećnog onaj koji hoće da popuzne.
6 Mirne su kolibe lupeške, i bez straha su koji gneve Boga, njima Bog daje sve u ruke.
7 Zapitaj stoku, naučiće te; ili ptice nebeske, kazaće ti.
8 Ili se razgovori sa zemljom, naučiće te, i ribe će ti morske pripovediti.
9 Ko ne zna od svega toga da je ruka Gospodnja to učinila?
10 Kome je u ruci duša svega živog i duh svakog tela čovečijeg.
11 Ne raspoznaje li uho reči kao što grlo kuša jelo?
12 U starca je mudrost, i u dugom veku razum.
13 U Njega je mudrost i sila, u Njega je savet i razum.
14 Gle, On razgradi, i ne može se opet sagraditi; zatvori čoveka, i ne može se otvoriti.
15 Gle, ustavi vode, i presahnu; pusti ih, i isprevrću zemlju.
16 U Njega je jačina i mudrost, Njegov je koji je prevaren i koji vara.
17 On dovodi savetnike u ludilo, i sudije obezumljuje.
18 On razrešuje pojas carevima, i opasuje bedra njihova.
19 On dovodi knezove u ludilo, i obara jake.
20 On uzima besedu rečitima, i starcima uzima razum.
21 On sipa sramotu na knezove, i raspasuje junake.
22 On otkriva duboke stvari ispod tame, i izvodi na videlo sen smrtni.
23 On umnožava narode i zatire ih, rasipa narode i sabira.
24 On oduzima srce glavarima naroda zemaljskih, i zavodi ih u pustinju gde nema puta,
25 Da pipaju po mraku bez videla, i čini da tumaraju kao pijani.