Jezekilj 30 — Đura Daničić (1865, ekavica) — Stari zavjet

1 Opet mi dođe reč Gospodnja govoreći:
2 Sine čovečji prorokuj i reci: Ovako veli Gospod Gospod: Ridajte: Jaoh dana!
3 Jer je blizu dan, blizu je dan Gospodnji, oblačan dan, vreme narodima.
4 I mač će doći na Misir, i strah će biti u etiopskoj, kad stanu padati pobijeni u Misiru, kad se zarobi mnoštvo njegovo i raskopaju se temelji njegovi.
5 Etiopljani i Puteji i Ludeji i sva mešavina i Huveji i sinovi zemalja među kojima je vera, pašće s njima od mača.
6 Ovako veli Gospod: Pašće koji podupiru Misir, i ponos sile njegove oboriće se, od kule sinske pašće u njemu, govori Gospod Gospod.
7 I biće pusti među pustim zemljama, i gradovi će njegovi biti među pustim gradovima.
8 I poznaće da sam ja Gospod kad zapalim oganj u Misiru i svi se pomoćnici njegovi satru.
9 U onaj će dan izaći poslanici od mene na lađama da uplaše etiopsku bezbrižnu, i biće među njima strah velik kao dana misirskog; jer evo, ide.
10 Ovako veli Gospod Gospod: Pogubiću mnoštvo misirsko rukom Navuhodonosora cara vavilonskog.
11 On i narod njegov s njim, najljući između naroda, biće dovedeni da zatru zemlju, i izvući će mačeve svoje na Misir i napuniće zemlju pobijenih.
12 I isušiću reke, i predaću zemlju u ruke zlim ljudima; i opusteću zemlju i šta je u njoj rukom tuđinskom. Ja Gospod govorih.
13 Ovako veli Gospod Gospod: i gadne ću bogove potrti, i istrebiću likove u Nofu, i neće više biti kneza iz zemlje misirske, i pustiću strah u zemlju misirsku.
14 I opustošiću Patros, i upaliću Soan, i izvršiću sud na Novu.
15 I izliću gnev svoj na Sin, grad misirski, i istrebiću ljudstvo u Novu.
16 Kad zapalim oganj u Misiru, ljuto će se uzmučiti Sin, i Nov će se raspasti, i Nof će biti u teskobi svaki dan.
17 Mladići avinski i pi-vesetski pašće od mača, a devojke će otići u ropstvo.
18 I u Tafnesu će pomrknuti dan kad polomim onde prevornice misirske i nestane u njemu ponosa sile njegove; oblak će ga pokriti; a kćeri će njegove otići u ropstvo.
19 I izvršiću sudove na Misiru, i oni će poznati da sam ja Gospod.
20 Opet jedanaeste godine, prvog meseca, sedmog dana, dođe mi reč Gospodnja govoreći:
21 Sine čovečji, slomih mišicu Faraonu caru misirskom, i eto neće se zaviti da se leči, neće se metnuti zavoj niti će se zaviti da bi se okrepila i mogla držati mač.
22 Zato ovako veli Gospod Gospod: Evo me na Faraona cara misirskog, i slomiću mu mišice, i zdravu i slomljenu, i izbiću mu mač iz ruke.
23 I rasejaću Misirce po narodima, i razasuću ih po zemljama.
24 I ukrepiću mišicu caru vavilonskom, i daću mu u ruku svoj mač, i polomiću mišice Faraonu, i ječaće pred njim kao što ječi čovek ranjen na smrt.
25 Da, ukrepiću mišice caru vavilonskom, a Faraonu će mišice klonuti, i poznaće se da sam ja Gospod, kad dam mač svoj u ruku caru vavilonskom da njim zamahne na zemlju misirsku.
26 I rasejaću Misirce među narodima i razasuću ih po zemljama, i poznaće da sam ja Gospod.