Isaija 42 — Đura Daničić (1865, ekavica) — Stari zavjet

1 Evo sluge mog, koga podupirem, izabranika mog, koji je mio duši mojoj; metnuću Duh svoj na Njega, sud narodima javljaće.
2 Neće vikati ni podizati, niti će se čuti glas Njegov po ulicama.
3 Trsku stučenu neće prelomiti, i sveštilo koje se puši neće ugasiti; javljaće sud po istini.
4 Neće Mu dosaditi, niti će se umoriti, dokle ne postavi sud na zemlji, i ostrva će čekati nauku Njegovu.
5 Ovako govori Bog Gospod, koji je stvorio nebesa i razapeo ih, koji je rasprostro zemlju i šta ona rađa, koji daje disanje narodu što je na njoj i duh onima što hode po njoj:
6 Ja Gospod dozvah Te u pravdi, i držaću Te za ruku, i čuvaću Te, i učiniću Te da budeš zavet narodu, videlo narodima;
7 Da otvoriš oči slepima, da izvedeš sužnje iz zatvora i iz tamnice koji sede u tami.
8 Ja sam Gospod, to je ime moje, i slavu svoju neću dati drugom ni hvalu svoju likovima rezanim.
9 Evo, pređašnje dođe, i ja javljam novo, pre nego nastane kazujem vam.
10 Pevajte Gospodu pesmu novu, hvalu Njegovu od kraja zemlje, koji se plavite po moru i sve što je u njemu, ostrva i koji živite na njima.
11 Pustinja i gradovi njeni, sela gde stanuje Kidar, neka podignu glas, neka pevaju koji žive po stenama, neka klikuju savrh gora.
12 Neka daju slavu Gospodu, i hvalu Njegovu neka javljaju po ostrvima.
13 Gospod će izaći kao junak, podignuće revnost svoju kao vojnik, vikaće i klikovati, nadvladaće neprijatelje svoje.
14 Ćutah dugo, činjah se gluv, ustezah se; ali ću sada vikati kao žena kad se porađa, i sve ću potrti i istrebiti.
15 Opusteću gore i bregove, i svaku travu na njima osušiću, i od reka ću načiniti ostrva, i jezera ću isušiti.
16 I vodiću slepe putem koji nisu znali; vodiću ih stazama koje nisu znali; obratiću pred njima mrak u svetlost i šta je neravno u ravno. To ću im učiniti, i neću ih ostaviti.
17 Tada će se vratiti natrag i posramiti se koji se uzdaju u lik rezani, koji govore likovima livenim: Vi ste naši bogovi.
18 Čujte, gluvi; progledajte, slepi, da vidite.
19 Ko je slep osim sluge mog? I ko je gluv kao poslanik moj koga šaljem? Ko je slep kao Savršeni? Ko je slep kao sluga Gospodnji?
20 Gledaš mnogo, ali ne vidiš; otvorene su ti uši, ali ne čuješ.
21 Gospodu beše mio radi pravde Njegove, učini zakon velikim i slavnim.
22 A narod je oplenjen i potlačen, svi su koliki povezani u pećinama i sakriveni u tamnicama; postaše plen, a nema nikoga da bi izbavio; postaše grabež, a nema nikoga da bi rekao: Vrati.
23 Ko između vas čuje ovo i pazi i sluša za posle?
24 Ko je dao Jakova da se potlači i Izrailja otimačima? Nije li Gospod, kome zgrešismo? Jer ne hteše hoditi putevima Njegovim niti slušaše zakon Njegov.
25 Zato izli na njih žestoku jarost svoju i silan rat, i zapali ga unaokolo, ali on ne razume; zapali ga, ali on ne mari.