Isaija 32 — Đura Daničić (1865, ekavica) — Stari zavjet

1 Evo, car će carovati pravo i knezovi će vladati po pravdi.
2 I čovek će biti kao zaklon od vetra, i kao utočište od poplave, kao potoci na suvom mestu, kao sen od velike stene u zemlji sasušenoj.
3 I oči onih koji vide neće biti zaslepljene, i uši onih koji čuju slušaće.
4 I srce nerazumnih razumeće mudrost, i jezik mutavih govoriće brzo i razgovetno.
5 Nevaljalac se neće više zvati knez, niti će se tvrdica nazivati podašnim.
6 Jer nevaljalac o nevaljalstvu govori, i srce njegovo gradi bezakonje, radeći licemerno i govoreći na Boga laž, da isprazni dušu gladnom i napoj žednom da uzme.
7 I sprave tvrdičine zle su; smišlja lukavštine da zatre nište rečima lažnim i kad siromah govori pravo.
8 Ali knez smišlja kneževski, i ustaje da radi kneževski.
9 Ustanite, žene mirne, slušajte glas moj; kćeri bezbrižne, čujte reči moje.
10 Za mnogo godina bićete u smetnji, vi bezbrižne; jer neće biti berbe, i sabiranje neće doći.
11 Strašite se, vi mirne; drhtite, vi bezbrižne, svucite se, budite gole, i pripašite oko sebe kostret,
12 Bijući se u prsa za lepim njivama, za rodnim čokotima.
13 Trnje i čkalj niknuće na zemlji naroda mog, i po svim kućama veselim, u gradu veselom.
14 Jer će se dvorovi ostaviti, vreva gradska nestaće; kule i stražare postaće pećine doveka, radost divljim magarcima i paša stadima,
15 Dokle se ne izlije na nas Duh s visine i pustinja postane njiva a njiva se stane uzimati za šumu.
16 Tada će sud stanovati u pustinji, i pravda će stajati na njivi.
17 I mir će biti delo pravde, šta će pravda učiniti biće pokoj i bezbrižnost doveka.
18 I moj će narod sedeti u mirnom stanu i u šatorima pouzdanim, na počivalištima tihim.
19 Ali će grad pasti na šumu, i grad će se vrlo sniziti.
20 Blago vama koji sejete pokraj svake vode, i puštate volove i magarce.